Nekada…

Preuzeto sa fb Mimi Hanski

Nekada…od svojih starijih drugova kupovali bi smo očuvane knjige, pa ih koričili u duple listove iz novina ili ko je mogao u „Hanplast“ masni papir raznih boja! Radne sveske, sveske u kocke i linije, kao i A4 sveske „visoki karo“ kupovali smo po bagatelnim cenama. Generacije su učile isto gradivo, čitale iste lektire, učile pesme Desanke Maksimović i čika Jove Zmaja…Bukvar se nije menjao 50 i više godina, pisana ćirilica bila je svuda!! Karta Jugoslavije od zida do zida bila je u svakoj učionici pored zelene table, a veliki šestar kojim su nas ponekad smirivali nastavnici stajao je na katedri…
Današnja omladina ne zna tablicu množenja, pisana slova ne zna sigurno preko 80% njih, a rudna blaga Mađarske ne znaju ni nastavnici, mnogi ne znaju da navedu 3 grada na Kosovu i ne znaju gde je „srce Srbije“..
I tako…postajemo moderniji, tiktokeri kojima je veoma lako manipulisati…sve neki menadžeri i master studenti!! Svi znaju da prepoznaju Desingericu i Kristijana Golubovića, ali Ivu Andrića već daleko teže…napredno baš!

Čitaoci koji žele da podrže rad našeg portala to mogu da učine uplatom na dinarski žiroračun, sa naznakom "DONACIJA"

PODACI ZA UPLATU
Primalac: Portal Vesnik 017, Sime Pogačarevića 12, Vladičin Han
Broj žiroračuna: 205-423569-81

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *