Danas je Krstovdan

Autor: Lj. P.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave jesenji Krstovdan, kao uspomenu na dan kada je carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla Časni krst na kome je raspet Isus Hristos na Golgoti.

Prema predanju, ona je krst pronašla 326. godine kada je otišla u Palestinu da poseti sveta mesta. Posle njenog otkrić, patrijarh Makarije je pred okupljenim narodom uzdigao Krst koji je Hristos nosio do Golgote, pa otuda i naziv današnjeg praznika Vozviždenje. Narod je odgovorio patrijarhu molitvom Gospode pomiluj, koja se i do danas na isti način peva na pravoslavnim liturgijama.

Na ovaj praznik slavi se uspomena na povratak Časnog krsta iz Persije u Jerusalim koji je čuvan u srebrnom sanduku u jerusalimskoj crkvi Vaskrsenja do 614. godine, kada su Persijanci zauzeli Jerusalim. O tome postoji i zapis vladike Nikolaja Velimirovića u „Ohridskom prologu“ .

Tokom ratova krst se izgubio, a kasnije, kada je ponovo nađen, njegove delove uzimali su vernici u nadi da će imati veliku moć, pošto su napravljeni od svetog drveta. Veruje se da su čak i neki srpski vladari imali delove tog krsta.

Na današnji praznik vernici poste i mnogi jedu samo hleb i grožđe. Danas se bere bosiljak i posvećuje se prazniku. Nekada su na ovaj dan otpuštani kući ljudi koji su od Đurđevdana čuvali polja od ptica i tuđe stoke.

Mnoga narodna verovanja vezana su za Krstovdan, pa je po njemu određivano kakvo će biti vreme. Ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako je suvo, naredna godina će biti sušna. Za razliku da drugih praznika kada su često zabranjeni ženksi poslovi po kući, na današnji se smatra da dom treba počistiti i pripremiti ga za zimu kako bi sve tokom godine išlo kako treba.