Semafori po drugi put među Hančanima – drugi deo

Autor: Lj. Pavlović

Dočekaše Hančani semafore, iako je potrajalo. Dugo su bili stigmatizovani da imaju samo jednu ulicu i to bez semafora. No, da li je vredelo čekati, pita se narod.

Semafori su postavljeni na dve lokacije – na raskrsnici kod policije i opštinske zgrade u glavnoj ulici i, mimo svih očekivanja, kod nekadasnje „Delišesove“ kotlarnice. Struka je tako rekla, a ta jedna reč bi trebalo da objašnjava sve. Postavljanje srmafora je izostalo na najfrekvetnijoj deonici, sa suprotne obale Južne Morave, gde ih je nekada i bilo. Deonici ulice Nikole Tesle sa kojom se spaja isključenje sa nekadasnje magistrale, koja vodi i ka bugarskoj granici.

Ono što najviše zaokuplja pažnju javnosti, pored nagađanja da li će Han dobiti i auto-školu, uz semafore, i koliko sve to košta građane je i to – zbog čega svetlosna signalizacija još uvek nije u funkciji?

Zbog toga, Hančani su i dalje korak iza Surduličana, prvih komšija. Ne samo što im je neko novo doba oduzelo privilegiju da se hvale vozovima, koje nemaju Surduličani, već i ono kada su hteli da ih dostignu sa semaforima, koje komšije imaju, ostali su bez argumenata. Vladičin Han ima železnicu, ali počev od 2016. godine „gubio“ je vozove. Već nekoliko godina unazad oni ne staju u varošici koja se još daleke 1886. upisala među retke u tadašnjoj Kraljevini Srbiji koja je povezana sa svetom prugom. Semafore čekaju odavno i sada, kada su ih dobili, već neko vreme čekaju da prorade. Sada, zajedno sa komšijama, Surduličanima, po onoj staroj anegditi o gledanju vozova, mogu zajedno da ih dočekuju i ispraćaju. Teše se da još dugo neće morati u Surdulicu, da se dive semaforima, jer su oni po drugi put među Hančanima stigli, pa makar ne radili još neko vreme, dok ne dodje pravi trenutak.