Lopovi ponovo haraju hanskim selima i dok su nekada krali bakar sada uzimaju hranu

Kuće u selima u hanskoj opštini u brdsko-planinskom delu su sve češće na meti lopova. Prazne kuće, udaljene jedne od drugih, sa tek po kojim starijim meštaninom ne predtstavljaju težak zadatak i sve to može da se radi u po bela dana, bez ikakve žurbe.  

Nedavno je u razmaku od dva meseca, kuća Milorada i Slobodana Stevanovića u Beliševu obijena dva puta. Njima je otac preminuo pre osam godina a obojica žive u Vranju. Kuća je, kao i većina u tom selu, gde su prazne i čitave mahale, izolovana pa su obijači mogli natenane da razgledaju od čega bi imali koristi da odnesu, a odneli su malo toga

„Nema daljinskog upravaljača za televizor i nekih sitnica, ali su pronašli  konzerviranu hranu koju ostavljamo da se nađe, jer retko dolazimo. Slučaj nismo prijavili policiji,“ kaže Mile, Miloradov sin.

Lopovi su razbili prozor i tako ušli u kuću, ali su unutrašnja vrata dve sobe polomili, jer su i one bile zaključane. Stevanovići su posle prve provale, zamenili staklo na prozoru, ali i po drugi put, verovatno ista lica, su ušla na isti način.

Nedaleko od njih pokradena je i kuća Staniše Stevanovića. I opet je nestala  hrana – konzerve a ovog puta je bilo i džemova i ajvara. I sada, postavlja se pitanje da li smo postali toliko bezobrazni te  kidišemo na tuđu imovinu, ili smo  postali toliko bedni i gladni?!

Pre petnaestak godina obijane su kuće i odnošeno ono malo vrednije imovine koja je preostala. Krali  su bakarne kazane, plugove sa zaprežnih kola, drljače, motokultivatore, motorne testere za drva, televizore, ako je u nekoj kući ostao pošto je veći broj prazan, s obzirom da selo ima manje od 20 stanovnika. A kada ne bi našli ništa, njihova bahatost bi išla do te mere da su lomili pokućstvo pa su naslednici zaticali razbijeno posuđe, izbačenu garderobu, posteljinu…  Zbog toga su svi koji su mogli iz praznih porodčinih kuća odneli vrednije stvari.

Beliševo je od Vladičinog Hana udaljenom oko 11 kilometara. Do nedavno je bilo jedno od retkih u brdsko-planinskom delu opštine koje je imalo asfaltni put, pa je bilo lako potovariti plen i „pročešljati“ sva sela usput i nenastanjene kuće. Retki su počinioci koji su pronađeni a i kada ih pronađu, retko je pokradenima šteta nadoknađena. Međutim, uvek neko dolija pa će tako biti zapamćen neslavni slučaj kradljivaca koji su sa bogatim plenom neleteli na policajca iz tog kraja. Policajac je pravdu „uzeo u svoje u ruke“, natovario ih teškim metalnim plugovima i drljačama i naterao ih da se pešice vrate par kilometara do sela i kuće koju su opljčakali.

Sada bakra po selima više nema, jer su nepokradeni vlasnici poučeni nemilim slučajevima komšija  kazane odneli ili prodali, posao preprodaje odn otkupa metala, preuzeli su sakupljači sekundarnih sirovina a neki lopovi su postali uzorni građani. Uostalom, i nema više ničega po selima  pošteno da se ukrade a ovima što skupljaju džemove i konzerve, ljudi bi oprostili pored onakvih preživljenih lopovuka, samo da ne lome i uništavaju imovinu.