Biblioteka u Stublu danas obeležila 19 godina rada

Pre tačno 19 godina u Stublu je počeo da radi ogranak Gradske biblioteke „Vuk Karadžić“ u Vladičinom Hanu. Ovo selo je jedino u hanskoj opštini koje ima biblioteku. Od skromnih mogućnosti, za skoro dve decenije, biblioteka je polako „rasla“ i razvijala se.

Pored toga što meštani imaju privilegiju, za razliku od onih u drugim selima, da u mestu u kome žive mogu da svrate do biblioteke i uzmu knjigu da prekrate vreme, ona je prerasla i u mesto druženja. Radionice za decu koje su planirane tek povremeno, za vrlo kratko vreme su prerasle u skoro svakodnevna druženja. Zaposleni, roditelji pa i deca starijeg uzrasta, rado animiraju mlađe da se u ovom malom carstvu znanja često okupljaju, da se igraju, stiču nova saznanja, upoznaju svet u kome živimo, zavole knige i čitanje… Pričaju o svemu i svačemu i tako stvaraju nove igre. O svakodnevnim temama i onome što nas okružuje, o drugarstvu, o onome šta vole ili ne vole, o strahovima, lepim rečima i ponašanju, o bajkama, igraju se kvizova, matematičkih igrica, recituju, prave kolaže od materijala iz prirode, crtaju…

„Kada su radionice počele, nismo ni slutili da će da prerastu u skoro svakodnevno druženje. Mnogo razgovaramo i mnogo toga učimo jedni od drugih. Igra je sastavni deo učenja i zato smo ovog leta naučili mnogo novih igara,“ kaže Gordana Stojanović, bibliotekar.

Zahvaljujući radionicama, deca različitih uzrasta su se ovog leta družila, naučila mnogo toga i korisno provela slobodno vreme. Za to im nije bilo potrebno mnogo – malo bojica, papira, lišća i cvetova iz obližnje livade, malo mašte i dobre volje odraslih da ih usmere. Ako se uz to doda jedno ćebe, blagodeti obližnje rečice i debelog hlada ispod drveća, eto pravog izleta. A na izletu jurke, žmurke, jedna lopta i, zabava je potpuna. Ako smemo da primetimo – jedan pravi način odrastanja, umesto onog u virtuelnom svetu, uz TV, kompjutere ili mobilne telefone i četiri zida.

Od 1. jula pa do kraja avgusta, održana je 21 radionica. Kroz nju je prošlo 50 učesnika, družeći se od 10,30 do 14 časova. U njoj je bilo i roditelja, baka i deka koji su se sa zajedno sa zaposlenima, kao i odgovornima u samoj ustanovi, potrudili da svakodnevno bude i nečeg da se deca zaslade. Na kraju je bilo i suza, zbog rastanka, ali za 20. jubilej, već naredne godine, svi imaju velike planove za nova druženja.