Dok kamate rastu, bankari „opsedaju“ građane telefonom za kredite

Nekada su građani kada im je trebao kredit, odlazili u banku. Danas, bankari vam direktno dolaze na kućni prag, zovu vas telefonom, sa tezgom i flajerima nude kedite čak i na pijaci. Po principu kataloške prodaje. Penzioneri, grupa populacije koja bi, uz stari slogan „brzo uđeš, još brže izađeš“, teško dobijala kredit do pre neko vreme i uz niz kočećih limita od visine primanja pa do godina, sada je postala omiljena ciljna grupa bankara. Oni su sugrne platiše, ma kolika im primanja bila, ali su redovna, a u, ne daj bože, slučaju smrti pre isplate poslednje rate, biće pošteđeni i članovi porodice, kroz unapred plaćeno osiguranje.

Reklo bi se, primer dobre prakse, usluga bez čekanja u redovima, na samom kućnom pragu, da nije jednog pitanja. Odakle bankama, i za one koji su upućeniji i prodaju, integraciju, bankrotsvo u bankarskom sistemu, za koje nikada nisu čuli, a kamo li penzioneri, brojevi naših mobilnih telefona?

Svako od mas ima komšije, članove porodice, poznanike koji su barem jednom za proteklih godinu dana dobili takav poziv. Jedan od njih nam otkriva da je od različitih banaka više puta pozivan, nuđeno mu je da ga bankar-terenac obiđe i prezentuje mu paletu ponuda, od osiguranja pa do kredita. Neki su i bez najave zvonili, mladi, obrazovani i kulturni ljudi, primorni i sami da umesto za šaltetskim pultom primaju klijente, iste obilaze po kućama, za izvesni procenat, često, umesto plate.

Nekada popodnevni odmor nije bio moguć zbog uporne zvonjave fiksnih telefona putem kojih su penzionerima, „srećnim dobitnicima“, baš samo tada, nuđeni anatomski dušeci, antialergijski jastuci i posteljine, masažeri i sijaset medicinskih pomagala po „specijalnim“ cenama od tričavih par stotina evra, u isto tako, sijaset rata. Sada su ih zamenile banke, za koje, kao i za promotere katološke prodaje, ne znaju ni ko su, ni gde su, ni od kada su im to postali toliko važni oni koji su do juče, maltene, morali da im dostave analizu krvne slike i urino-kulturu, za bilo kakvu pozajmicu.

Mnogi su odjavljivanje fiksnih telefona, koji su samo ostali navika i nepotrebni trošak, inicirali zbog toga. Ipak, domišljati prodavci kredita, imaju neke svoje izvore, da obezbede novu klijentelu.

„Dolaze mladi ljudi, većinom fini i kulturni. Iz priče često vidim, ne rade u svojoj struci, nadaju se da je ovo samo usputna stanica. A i verovatno jeste. Po ugovorima sa kratkim rokom trajanja. I baš iz tog razloga smo ih sa strpljenjem pozivali na predah i kafu. Iz razgovora se vidi da ni njima nije lako, dok banke profitiraju od svih nas. Ima i onih upornih, rešeni da vas ubede kako je podizanje kredita, bez obzira na ekonomsku krizu, najbolja odluka koju možete da donesete u životu. Dok ne potpišete ugovor,“ kaže jedna penzionerka.

Ipak, nije imala više strpljenja da svakom od njih objašnjava da već ima račun u banci, da nije zainteresovana za kredit i uz to da mora u ovakvom trenutku svetske ekonomije, da nekom „balavcu koji ne zna šta banka znači, i da niko bez preke potrebe i kome tako dobro ide, ne šalje svoje službenike da klijentelu ganja po kućama“ objašnjava zbog čega neće kredit.

„Na hiljaditi poziv neke banke anonimusa, brzo sam prekinula vezu uz kratak odgovor da me krediti ne intetesuju. Međutim, nakon par sekundi po prekidanju telefonske veze, u meni je proradio bunt zbog toga što uvek previdim da ih priupitam odakle im broj mog mobilnog telefona. Odmah pozovem, po glasu mladu osobu, koja se možda ponadala, da sam se predomislila. Na pitanje odakle im moj broj telefona očigledno nije bila spremna, zavladala je tišina, a onda mi je rečeno da je banka verovatno imala moj broj. Rekla sam da nisam ni upamtila ime banke, te da sigurno nisam poslovala sa njima i da je nemoguće da su tako došli do mog broja mobilnog telefona,“ prica ona.

Službenik je opet pokušao da nađe neko opravdanje, ali na opasku da to nije fiksni telefon, čiji broj može da se nađe u imeniku, na kraju je kratko rekao – u redu, necemo vas više zvati.

Naša sagovornica kaže da iz banke u kojoj dugo ima račun, zovu jako retko i to u slučaju kada, recimo, treba da podigne karticu. Svakako, ne zovu da nude kredite. Ali banka čiji je korisnik usluga, ima njen broj koji im je sama dala, objekat u kome radi i šalter. Odakle nekim bankama za koje nikada čuli niste, naši brojevi telefona?

Foto: pixabay