Bugari pobožno slave srpskog kralja

Autor: Valentina Zlatković

Tekst objavljen u Politici, 2014. godine

Sofija – Od ranog jutra 29. oktobra u Crkvu Sveta nedelja, u centru Sofije, pristižu vernici na obred presvlačenja moštiju Svetog srpskog kralja Milutina, dan uoči praznika Sveti kralj, posvećenog srpskom vladaru i svetitelju. Ceremonija se održava svake godine već pet vekova. Srpskog kralja Bugari čuvaju kao najveću svetinju i zaštitnika svoje prestonice, Sofije. Svakodnevno se služi liturgija u njegovu čast. Nažalost, Srbi su izgleda zaboravili svog najvećeg zadužbinara i dobrotvora, pa tek mali broj građana posećuje mesto gde počivaju svete mošti. Na inicijativu Srpsko-ruskog društva iz Surdulice prvi put, ove godine, prisustvovali su i građani te pogranične opštine, ali su došli i vernici iz Niša, Vladičinog Hana, Leskovca, Novog Pazara, Kraljeva… Dragan Momčilović, predsednik Srpsko-ruskog društva, kaže da se o kralju Milutinu i poštovanju koje uživa kod bugarskog naroda veoma malo zna: – Nadamo se da će ova poseta postati ne samo tradicionalna, već da će doprineti boljem razumevanju dva pravoslavna i bratska naroda i većoj kulturnoj saradnji.

Pazniku Sveti kralj, 30. oktobra, prethodi presvlačenje moštiju 29. oktobra. Sveštenici i đakoni obučeni u najsvečanije odore, dok se čita molitveni Kanon Svetom kralju, najpobožnije uzimaju njegovo sveto telo, unose u oltar i posle ophoda oko Časne trpeze polažu na istu. Sveštenici i vernici pevaju: „Sveti Stefane Milutine, moli Boga za nas”. Po završenom presvlačenju i ponovljenom ophodu, svete mošti se polažu u ćivot, ukrašen duborezom, na mestu južne pevnice i predaju vernicima na poklonjenje i celivanje. Samo toga dana vernici mogu direktno celivati mošti i ostaviti paketiće sa porukama za svoje upokojene. Vernicima se dele parčići svetog platna, za zdravlje, na kome su bile položene mošti kralja Milutina. Ćivot se potom zatvara staklenim poklopcem, na koji se polaže ikona. Sutradan, na praznik Sveti kralj, služi se liturgija kojoj prisustvuje veliki broj građana Bugarske, koji uz veliko poštovanje i pobožnost govore o njemu. Iako je radni dan, mnogi vernici dođu, pomole se i odlaze svojim poslom.

Kralj Stefan Uroš Drugi Milutin (vladao od 1282. do 1321. godine) stvorio je jaču i uticajniju državu od Dušana Silnog a po zadužbinarstvu je prevazišao sve ostale Nemanjiće. Podigao je više od 40 crkava u Srbiji, a podizao je crkve i na Svetoj Gori, u Solunu, Carigradu, Sofiji i Jerusalimu. Odolevao je Vizqantiji i Osmanlijskom carstvu, ne samo moćnom vojskom već i državničkim umećem.

Umro je naprasno 29. oktobra 1321. godine u Nerodimlju, na Kosovu, odakle je prenet u manastir Banjska, koji je sagradio kao svoje grobno mesto. Dve i po godine od njegove sahrane dešavala su se čuda na njegovom grobu, gde je pronađeno netruležno telo iz koga je teklo miro. Mošti Svetog kralja Milutina bile su u Banjskoj sve do poraza na Kosovu, odakle su prebačene u Trepču, a potom u Sofiju. Bugarski vernici Svetog kralja Milutina još pobožnije poštuju posle neobičnog događaja 1926. godine. Minirana je kupola crkve, kada je tokom ceremonije venčanja, poginulo 190 ljudi, a sveštenici preživeli i mošti svetitelja ostale potpuno očuvane.

Crkva je tokom Osmanlijskog carstva rušena ali je uvek obnavljana, a u vreme velikog požara 1863. godine potpuno je izgorela, nakon čega je ponovo podignuta. Nema podataka gde se nalaze glava i desna ruka kralja Milutina, veruje se da su sakriveni jer simbolizuju mudrost i snagu najmoćnijeg vladara Balkana toga doba. U Srbiji se kult Svetog kralja Milutina održava od 1324. godine. Katolička crkva je bila protiv kanonizacije kralja Milutina, Dante ga je u „Božanstvenoj komediji” bacio u pakao, a mi smo ga izgleda zaboravili. Pre desetak godina, kako su mediji izvestili, pokrenuta je inicijativa da se deo moštiju prenese u Srbiju, ali do danas ništa nije urađeno.