Divlje svinje pustoše sve pred sobom u selima

Novčane kazne za krivolov na divlje svinje su od 100.000 do 1.200.000 dinara, kao i krivična prijava. Prema tome, ukoliko se na vašem imanju pojave ove štetočine, ne preostaje vam ništa drugo nego da nađete utočište od eventualnog napada i da iz sigurnog skloništa gledate kako uništavaju sve pred sobom.

U selima hanske opštine poslednjih par godina nemoguće je sačuvati letinu od divljih svinja. Toliko su se namnožile da, zbog nedostatka hrane, ne samo da pustoše sve pred sobom u brdsko-planinskim selima, već se spuštaju i do ravničarskih. U Kacapunu, Prekodolcu i dr. noću uništavaju najviše polja kukuruza. U planinskim takođe, kao i krompir, lome mlade zasade voća i sve pred sobom, a tamo gde su prošle ostaje razrovana zemlja.

U Lovačkom udruženju „Jelen“ u Vladičinom Hanu kažu da su nemoćni protiv ove divljači. Prema rečima Dalibora Mitića, upravnika lovišta, ove godine lovna sezona je počela ranije, zbog pojave afričke kuge u susednoj, surduličkoj opštini, i da lovci čine sve što mogu, što se odstrela tiče.

„Afrička kuga kod svinja u našoj opštini nije registrovana, ali smo zbog pojave te bolesti u opštini Surdulica ranije otvorili sezonu lova na divlje svinje. Od početka lova, odstreljeno je 38, nedeljno u proseku od dve do sedam. Međutim, LU „Jelen“ raspolaže lovištem na 29.000 hekatara, od Mazaraća do Predejana i od Žitorađa do Kukavice, što čini ukupno 50 sela. To je ogromno područje, a ova divljač se poslednjih godina prenamnožila,“ kaže Mitić.

Do pre desetak godina i lovci su retko nailazili na ovu vrstu. Kako se po selima smanjivao broj stanovnika, tako se i divljač polako spušta ka naseljima u potrazi za hranom. Zimi su ih lovci dodatno prihranjivali, ostavljajući kukuruz i pored glavnih puteva u selima, pa je i to, verovatno, jedan od razloga što one dolaze do samih naselja.

„Imamo obavezu da divljač zimi hranimo. Međutim, po selima je sve manje ljudi, nema životinja, imanja zarastaju u korov i trnje, nema pasa pa se divljač i ne boji do dođe do naselja,“ obrazlaže Mitić.

Koliko je situacija alarmanta govori podatak da tamo gde su u domaćinstvu ostali po jedan ili dva člana, nekada ne smeju ni preko dana da izađu iz kuća. Još pre par godina o tome je pričala Ljubinka Milošević, iz Beliševa. Pre samo par dana, na par stotina metara od kuća pored asfalta i samo desetak od škole, kraj puta kojim se i sada leti često prolazi i pešice i automobilima, baš do tog objekta gde se ljudi parkiraju, berući kupine, jedna žena je ugledala tri odrasle jedinke u šipražju i brzo se udaljila. U tom selu malobrojno stanovništvo noću ostavlja upaljena svetla, kako bi sačuvali zasade krompira i bašte, ali se svinje ni toga plaše. U Rdvovu, selu u blizini Kukavice, gde su ljudi podigli dosta malinjaka i zasadili i druge vrste voća, noću se organizuju, pale vatre i dežuraju da im ne unište voćnjake. Godinama unazad ne samo svinje, već i druga vrsta divljači mnogima po selima je napravila štetu, a propisi za naplatu iste su strogi i komplikovani, kao da su nečija imanja prvenstveno lovišta, a tek onda privatna imovina, jer se ne može naplatiti ništa ukoliko voćnjak, bašta i dr. nisu ograđeni.

„Od pre dve godine LU „Jelen“ plaća polisu osiguranju u slučaju štete od divljači, na godišnjem nivou od 300.000 dinara. Vlasnici moraju da ispune neke uslove da bi mogli da naplate štetu kao što su: ograđena parcela, da imaju svetlosne ili zvučne uređaje koji teraju divljač, gasni top i sl. U toku ove godine podnet je samo jedan zahtev za naknadu štete, i to u Kunovu, gde su svinje uništile mlade sadnice dunje. Ranijih godina, oštećeni u proseku podnesu 15-20 zahteva da im se šteta nadoknadi,“ objašnjava Mitić, upravnik LU „Jelen“ dodajući da ove godine ima dosta divljih šljiva, koje su omiljene na jelovniku ovih štetočina, kao i drugog divljeg voća, pa su manje kidisale na žitarice i druge ratarske kulture.

Ne boje se ni da „provale“ u objekte po seoskim imanjima, tamo gde mogu.

Do pre par godina, LU „Jelen“ nije priznavalo nikakvu štetu valsnicima, baš iz razloga što imanja nisu ograđena, pa se njima šetaju čopori. Međutim, ako bi vlasnici istog tog imanja, na svom posedu ubili divlju svinju, a da nisu članovi udruženja, platili bi pozamašnu kaznu i plus – dobili krivičnu prijavu.

„Novčane kazne za krivolov na divlje svinje su od 100.000 do 1.200.000 dinara, u zavisnosti od kategije odstrela – da li je u pitanju ženka, prase, nazime ili vepar i od trofejne strukture vepra. Od 2010. godine krivolov se više ne smatra prekrašajem, već se za njega odgovara krivično,“ kaže Mitić.

Tako, ukoliko se na vašem imanju pojave ove štetočine, ne preostaje vam ništa drugo nego da nađete utočište od eventualnog napada i da, iz sigurnog skloništa, gledate kako uništavaju sve pred sobom, jer niste imali novca da hektare ili are i are zemljišta ogradite, ili kupite neku od skalamerija koja će ih razgoniti. Lovci kažu da je pre nekoliko godina zabeležena najezda divljih zečeva, gde lovom isto nije mogao da im se smanji broj. Priroda se, očigledno, sama postarala za to, a u slučaju divljih svinja, izgleda, spas bi predstvaljala neka veća pošast od njih.

Inače, LU „Jelen“ ima oko 530 članova. Nedeljno izda pedesetak dozvola za odstrel divljih svinja. Mnogi strastveni lovci, od ovog skupog sporta su odsutali svojevremeno zbog nekadašnjih nepopularnih taksi na vatreno oružje i preskupih članarina. Godišnja članarina sada iznosi od 9.000 do 11.000 dinara, a pojedine kategorije lovaca imaju popust i do 50 odsto.