Lepo vaspitanje u vremenu kada svi nekud žure

Pisma čitalaca

Dok skrolujemo kroz telefone, jurimo na posao, čekamo u redovima i brojimo obaveze, kao da smo zaboravili na neke male stvari koje su nekada bile sasvim normalne. Dobar dan. Izvoli. Hvala. Izvini.

Ne koštaju ništa, a danas vrede više nego ikad.

Nekada se govorilo da se čovek poznaje po reči. Danas se sve češće poznaje po ponašanju. Po tome da li će pozdraviti komšiju, pomoći starijoj osobi da ponese kese, saslušati sagovornika i kada se ne slaže sa njim ili jednostavno pokazati malo poštovanja prema ljudima oko sebe.

Živimo brzo. Toliko brzo da ponekad prolazimo jedni pored drugih kao stranci. Svi imamo svoje probleme, brige i terete. Baš zato jedna lepa reč, osmeh ili znak pažnje mogu značiti mnogo više nego što mislimo. Nekome mogu ulepšati dan. Nekome vratiti veru u ljude.

Lepo vaspitanje nema veze sa novcem, diplomama ni funkcijama. Ne vidi se u odeći koju nosimo, već u načinu na koji razgovaramo sa drugima. Ne meri se titulama, već strpljenjem, kulturom i razumevanjem. Najlakše je biti ljubazan kada je sve dobro. Prava vrednost čoveka vidi se onda kada je umoran, nervozan ili razočaran, a ipak ostane pristojan.

Danas, kada su društvene mreže pune svađa, uvreda i nadvikivanja, lepo vaspitanje postaje gotovo neprimetna, ali dragocena osobina. Kao da smo zaboravili da se snaga ne pokazuje grubljim glasom, već sposobnošću da ostanemo dostojanstveni i kada je najteže.

Ljudi možda zaborave šta smo rekli. Možda zaborave i šta smo uradili. Ali retko zaboravljaju kako su se osećali u našem prisustvu.

Zato vratimo u svakodnevicu ono što nikada nije smelo da izađe iz mode. Pozdrav. Osmeh. Razumevanje. Malo više strpljenja i malo više dobrote.

Jer lepo vaspitanje je kao miris cveća. Ne vidi se, ne može se kupiti i ne može se nametnuti. Ali ostaje za nama dugo nakon što prođemo. Tiho govori o tome ko smo i kakav trag ostavljamo iza sebe.

A u vremenu kada svi nekud žure, možda je upravo to ono što nam najviše nedostaje.