Meštani sela koji su samodorinosom gradili put, prikupljaju potpise za rekonstrukciju, opet uz sopstveno učešće

Autor: Ljiljana Pavlović

Od Lepenice do Jovca, a onda dalje ka Beliševu, Ravnoj Reci, Uramnici i Vlasu, vode dva putna pravca – pomenuti, regionali koji vodi od Lepenice preko Kacapuna i lokalni od Lepenice, preko Vidinske doline, koji se spajaju u pomenutom Jovcu. Kada je put asfaltiran sedmdesetih godina prošlog veka, asfalt nije dobio onaj preko Kacapuna, već preko Vidinske doline.

Meštani nekoliko sela u opštini Vladičin Han prikpljaju potpise za rekonstrukciju regionalnog puta II B reda, od Lepenice, u toj opštini do Vlasa, u vranjskoj. Pokrenuto je i eletronsko potpisivanje peticije na inicijativu Davorina Milosavljevića, poreklom iz jednog od sela koje se nalazi na navedenoj relaciji, iz Ravne Reke. Koliko je potpisa prikupljeno do sada, još uvek nemamo informaciju, ali prema onima koje smo dobili od ljudi angažovanih na peticiji, interesovanje je veliko. I to ne samo iz sela koja su direktno povezana regionalnim putem Lepenica-Vlase, već i iz okolnih. Da li će akcija naići i na razumevanje nadležnih da se jedan od prvih asfaltiranih puteva ka selima u hanskoj opštini popravi, još uvek je neizvesno. S obzirom na važnost ulaganja u putnu infrastrukturu koju pridaje sadašnja vlast na lokalnom, ali i republičkom nivou, narod se nada pozitivanom ishodu, samim ti što je voljan da, kaoi i prilikom njegove izgradnje, i sada učestvuje u finansiranju.

Problem loše putne infrastrukturne u ovom delu opštine, gde je još 1977. godine postavljen asfalt, građani su izneli i prilikom nedavne posete Aleksandra Vučića hanskoj opštini. Dragan Cvetković, iako nije iz tog kraja, upoznao je predsednika sa neophodnošću rekonstrukcije regionalnog putnog pravca. Vučić je tada obećao izgradnju lokalnog puta u Kunovu, kako bi se asfaltne deonice, sa dva različita prilaza selu kroz isto, spojili. Za ovaj, većeg prioriteta, predsednik je rekao da mora da se konsulruje sa stručnjacima.

Kada se govori o ovoj regionalnoj deonici, mora se pomenuti i nešto što je sedamdesetih godina, u vreme asfaltiranja, neko prevideo, slučajno ili ne. Naime, od Lepenice do Jovca, a onda dalje ka Beliševu, Ravnoj Reci, Uramnici i Vlasu, vode dva putna pravca – pomenuti, regionali koji vodi od Lepenice preko Kacapuna i lokalni od Lepenice, preko Vidinske doline, koji se spajaju u pomenutom Jovcu. Kada je put asfaltiran sedmdesetih godina prošlog veka, asfalt nije dobio onaj preko Kacapuna, već preko Vidinske Doline. Drugim rečima, asfaltiran je deo lokalnog, umesto regionalnog, koji je i dan danas samo nasipan, dok se deo od Vidinske doline preko Bačvišta u dokumentima sa lokalnog nivoa vodi kao regionalni.

Da bi se put asfaltirao, u to vreme je pored izdvajanja tadašnjeg Fonda za puteve Opštine Vladičin Han i Preduzeća za puteve iz Vranja, radove su finansirali i meštani MZ Bačvište, Beliševo i Ravna Reka, putem mesnog samodoprinosa. To je bilo 50 odsto, ili milion dinara, za asfaltiranje osam kilometara puta, od ukupne predračunske vrednosti radova. Novac je prikupljen, put uređen, a ubrzo je uspostavljen i autobuski prevoz putnika.

Od njegovog asfaltiranja pa do danas, prošlo je skoro pola veka, a da nikada nije „doživeo“ ozbiljnija ulaganja. Nedavno je popravljen lokalni ,deo kroz Bačvište, do kuće predsednika Saveta MZ, dok je najgori deo, do raskrsnice gde se spaja sa regionalnim, ostavljen nepopravljen. Nikada nije ispravljena omaška, namerna ili ne, o prioretima ulaganja u puteve, a na osnovu njihove kategerozacije, iako je krajem devedestih, kada se asfalt preko Vidinske doline i Bačvišta „istrošio“, autobuski prevoz obavljao regionlnim, ali nikada asfaltiranim pravcem. Loše stanje putne infrastrukture su za manje od deceiju kasnije platili meštani sela koji su koristila autobuski prevoz, kada je „Kavim jedinstvo“ i redukovane linije končano sasvim ukinuo. U 21. vek se zakoračilo bez organizovanog prevoza i tamo gde ga je nekada bilo, pa se i ono malo preostalog mlađeg stanovništva iselilo.