Noć kada se pod Jovcem otvorila zemlja

U noći između 17. i 18. februara 1977. godine, u selu Jovac, na petnaestak kilometara južno od Vladičinog Hana, dogodila se katastrofa kakvu ovaj kraj, ni pre, ni posle toga ne pamti. U klizištu je nestalo gotovo celo selo i deo susednog, Ostrovice. Srećom ljudskih žrtava nije bilo.

U noći između 17. i 18. februara 1977. godine, u selu Jovac, na petnaestak kilometara južno od Vladičinog Hana, dogodila se katastrofa kakvu ovaj kraj, ni pre, ni posle toga ne pamti. Usled klizišta, sa lica zemlje za samo jednu noć nestalo je gotovo celo selo, kada je sa okolnih vulkanskih kupa, Grot i Oblik i planine Kukavica, pokrenuta klizna masa od 150 miliona metara kubnih zemlje i stena. Tolika masa je bila dovoljna da napuni 150 fudbalskih stadiona ili 65.000 olimpijskih bazena. Pored Jovca, klizište je zahvatilo i deo susednog sela, Ostrovice. Srećom, sve je prošlo bez ljudskih žrtava. Veruje se da su uznemirene životinje, koje su predosetile katastrofu, upozorile ljude da izađu iz svojih domova. Za nekoliko dana, koliko je klizanje tla trajalo, nestalo je sve što je ljudska civilizacija vekovima tu stvarala. Od ukupno 16 mahala, uništeno je 11. Blizu 60 porodica je ostalo bez domova i igde ičega. Klizište je zahvatilo površinu od oko šest kilometara kvadratnih i tom prilikom je nestalo oko 500 hektara šuma, oranica, voćnjaka… Ono što je ostalo bila je ranjena zemlja. Ispresecana provalijama koje su zjapile svuda naokolo, skrivajući tragove nekadašnjeg života zauvek. Zanimljivo je da je u toj katastrofi, pošteđeno samo seosko groblje, dok je crkva stradala.

Usled klizišta, zatvoren je kanjon Jovačke reke a, akumulacijom vode nastalo je veštačko, Jovačko jezero, dužine 1.500, širine 200 i dubine 10 metara. U njemu se i danas mogu videti ostaci kuća. Pored velikog Jovačkog, postoji još pet manjih i manje poznatih, urvinskih jezera: Rusimovo, Crkveno, Malo, Živkovo i Žilevje. Predstavljaju redak genetski tip jezera, pa su 2005. godine uvrštena na spisak Inventara geonasleđa Srbije . Proglašena su i spomenikom prirode i stavljena pod drugi stepen zaštite, na ukupnoj površini od 53 hektara. Bogata su ribom, sa čak 12 vrsta – šaran, babuška, som itd . Ono što je od još većeg značaja je postojanje strogo zaštićene vrste – dugonogog mrmoljka i barske kornjače.

Veliko, ili jednostavno Jovačko jezero, sve do devedesetih godina bilo je omiljeno kupalište mladih iz okoline. Povremeno su se dešavala utapanja u njemu, posebno kada su u pitanju neiskusni plivači. Sada je najvećim delom zaraslo, a do nekadašnjeg peščanog dela obale, teško je doći. Na njemu možete videti jedino ribolovce, ne samo iz hanske , već i vranjske opštine. Par godina bilo je predmet interesovanja i poseta izviđača i skuta iz par evropskih zemalja, ali je saradnja „Zavičaja“ iz Vranja i lokalne samouprave prekinuta. Jovačka jezera smatraju se jednim od prirodnih potencijala za razvoj turizma.

Ukupno 58 porodica koje su između 17. i 18. februara 1977. godine ostale bez domova, naselilo se u obližnjem Stublu. Uz pomoć države, podignuto je čitavo naselje, gde oni i danas žive. A ranjena zemlja? Ona je delom pošumljena, kako bi se sprečilo novo pomeranje tla. Nekadašnji PK „Delišes“ 1981. godine, čitavih godinu dana je poravnavao teren. Na 28 hektara su podignuti voćnjaci a ostatak je, nakon komasacije, vraćen nekadašnjim vlasnicima. Međutim, ni sada je skoro niko ne koristi. Zemlja je zacelila, ali rane na duši, izgleda, još uvek nisu. U celom selu ostale su četiri mahale koje je klizište poštedelo. U njima danas živi malobrojno staračko stanovništvo.