Sećate li se Dana SFRJ?

Sećate li se 29. novembra? Vi, rođeni u prošlom veku? Tada smo imali par državnih praznika i nismo
morali, a ni mogli, da tražimo na googlu koji to praznik beše u moru novouvedenih, sa svakom
novoizabranom vlašću, ili partijom na vlasti i njenim ubeđenjima šta treba slaviti, a šta
ukinuti. Slavilo se do 2002. kada se prešlo na neke nove, stare ili nametnute datume.
Za neke koji bez podsetnika u priraslim „organima“ u vidu „pametnih“ telefona ni rođendane
najbližih ne mogu da sete – na današnji dan se slavio Dan Republike. Jugoslavije. One uništene zemlje koja je većini danas kriva za sve ono što nas je snašlo. Da će istorija pokazati šta je, ili ko je, krivac sve za ono što danas živimo i tri decenije unazad, teško da će se desiti, jer sa svakom promenom u politici, mi
nanovo prekrajamo sopstvenu istoriju. Prekrajali je ili ne, tek ono što pamte i danas mnogi je da se
tada živelo od rada, da niko nije strahovao da će, kada plati račune, ostati bez hleba. Živelo se i raslo sa
svešću šta je sramota, a najveća kazna koju su deca mogla da dobiju od roditelja bio je pogled koji je govorio više od svega.
Živela je Jugoslavija multikulturalizam, na višem stepenu razvoja od onoga kome Evropejci danas
pokušavaju da nas poduče, još od raspada te Jugoslavije, u srcu Evrope. Uče nas i danas „demokratiji“ i
„civilizuju“. Sve uz pomoć onih koji su nekada bili najveći pobornici te Jugoslavije, onih koji su do juče nosili trobojku sa petokrakom na reveru i nisu slavili slavu, a onda, na prečac, počeli da se krste i daju priloge crkvi, nataknuvši šajkaču i podgrejavši pradedovske opanke, kojih su se do juče stideli. Postali veći rodoljubi, od onih koji su ginuli za otadžbinu.
Tada već više nije bilo bitno biti čovek u masi ljudi…