Šta je iza nas, a šta nas čeka?

Autor: Lj. Pavlović

Od izbora nas deli tek nešto više od jednog dana. Da se sumiraju utisci iz još jedne predizborne kampanje, poseta, obilazaka, obećanja… Ako ima za šta, tj. ako je išta razlikuje od one polanjske, one iz 2017. neke tamo 2000-ih, ili devedesetih, minulog veka. Kao što svaki sutrašnji dan u mnogim životima liči na onaj prethodni. Čekanje 10. Ili 25. u mesecu, plaćanje računa, ako pretekne – kupovina lekova, pa „pružanje nogu – ko’lka ti je čerga“. Iz meseca u mesec, iz godine u godinu, dok ne prođu decenije. Sa istom nadom – biće bolje. Sa tom nadom, nekadašnji tinejdžeri sada uveliko podižu svoje tinejdžere. Različite od onih koji su stasavali uz nadu i strpljivo čekali neke bolje dane. Oni su manje strpljivi i, za razliku od roditelja, žele odmah i sve. Ima i onih drugih. Uljuljkanih u sliku prividnog života, zagledanih u male ekrane u pokušaju igranja reprizne uloge trećerazredne serije.

Za to vreme prolazi život. Retkima lagodno. Mnogima sa sve manje nade jer, kažu – davno je ukinut komunizam i ravnopravnost svih društvenih slojeva. Kao kad detetu obećate tako željenu igračku, a vreme prolazi, sve dok ne shvatite da je klinac prerastao plišanog medu, a medu prevazišao moderni robot.

Srećno u još jedne izbore. Za neku nadu. Ko zna čiju.