Svako ima nekog Teodora Teju  Kraja

Čitaoci pišu

Autor: Saša Šormaz

Nije da samo Dušan Kovačević u svom „Profesionalcu“ ima Teodora Teju Kraja. Imamo i mi našeg Teodora, i to mnogo pre nego što je nastao „Profesionalac“. A naš Teodor je tu među nama skoro svakog dana. Malo u godinama, no to mu ništa ne smeta da bude ono što je hteo biti celog  života, tu blizu nas.  Još u vreme „drugova“ se videlo da će biti nešto od našeg Teodora. Vredan, radan, nasmejan, svuda i na svakom mestu prisutam.  Pa nije se mogla zamisliti ni jedna društvena dešavanja da on nije bio prisutan, da nije priuštio svoj komentar, doduše, nikom zanimljiv, no……. Iako je naš Teodor često napadan, osporavan, a nekada i omalovažan, to uopšte nije bio problem za njega, da ostvari ono što je planiro. A planovi baš skromni, mali, normalni. Prvo ja, potom moji, a za ostale – pa dobro. videćemo…

Ni jedna ORA u to vreme se nije mogla zamisliti bez našeg Teodora. Doduše, ne sa nekom lopatom ili kolicima u ruci, već sa nekim piskaranjem, mimo omladinaca, radnih obaveza, logorske vatre. A kad je naišao crni „ Milosrdni anđeo“ naš Teodor je bio prvi među nama, ali ne u šatoru, ko svi mi, po kiši, blatu, no u nekoj toploj prostoriji daleko od sviju nas. A suvišno je govoriti o njegovom društveno političkom radu koji je besprekoran, naravno, kome drugom, no samo njemu samom.

E onda, jednog jutra, naš Teodor se probudio i od „druga“ postao „gospodin“. I ništa to nije bio problem za njega jer je pun iskustva, u svemu samo nastavio tamo gde je stao. Sada možda još bolje i jače no ranije. I to nikad prvi, uvek drugi, ne koleba našeg Teodora da jednom stane, da pogleda iza sebe, da shvati da je za sebe uradio sve što je trebalo, da je konačno dosta. Ne, to još ne vidi, ili ne želi videti. Naš Teodor i dalje je tu, nasmejan, poslušan, vredan i koristan za sve i za svakoga. A to što on ne vidi da je već dosta, možda je samo njemu jasno, no što drugima to još nije, e to je veliki problem. A drugih ima dosta, kojima naš Teodor teško može parirati kako u znanju tako i u poštenju. Međutim to nikome nije važno, nažalost. Važan je Teodor.