T.S. (66) iz Repišta, sela u hanskoj opštini digao ruku na sebe zbog nemaštine

Autor: Ljiljana Pavlović

U nedelju, proteklog vikenda, u brdsko-planinskom selu Repište, u opštini Vladičin Han, rodbina je pronašla T.S. (66) obešenog u potkrovlju kuće u kojoj je živeo. Oni sumnjaju da je samoubistvo izvršio dan-dva pre no što je telo pronađeno. Iz višeg javnog tužilaštva iz Vranja, usmeno nam je potrvrđeno da je obavljen uviđaj i da nema znakova nasilne smrti, te i da nemaju bliže podatke o celom slučaju, koji ispituje policija.

Ono što su nam neki od meštana ispričali, ne želeći da im pominjemo imena, poklapa se sa pričom rođenog brata T. S. „da je nesrećni čovek sebi oduzeo život zbog dugova za električnu energiju koje je nasledio, bede i bolesti. Kažu, bio je dobar čovek, te im je i žao što je ovako završio, ali i što ne čudi, jer ljudi u takvoj situaciji je sve više i ne mogu da računaju na pravdu, niti pomoć države jer, pravo je nešto drugo a ni ono nije isto za sve.“

On je, naime, imao dug za utrošenu električnu energiju, kako kažu, koji je nasledio sa imanjem. Kako je tokom tranzicije prestao da prima platu u nekdašnjoj hanskoj ciglani, otišao je da radi na železnici. Međutim, i tamo posle nekog vremena ostaje bez posla, kada su ga proglasili za tehnološki višak. Kako nije imao od čega da živi, deo imanja je poklonio državi, da bi ostvario pravo na socijalnu pomoć. Ovu informaciju nam je potvrdio i Miroslav Đorđević, zamenik predsednika opštine zadužen za socijlna pitanja koji kaže da je „90 ari zemlje poklonio državi, kao uslov za sticanje prava na novčanu socijalnu pomoć, koju je primao od 2013. do 2021. e. U februaru prošle godine je ostvario pravo na penziju i od tada prestaje da bude korisnik socijalne pomoći,“ saopštio nam je Đorđević. A kako je i od toga živeo, pitanje je jer za jednog člana ona iznosi oko 7.000-8.000 dinara.

T.S. je živeo sam. Supruga mu je preminula pre više decenija a dece nisu imali. Težak život je ostavio posledice na njegovo zdravlje. Bolovao je od dijabetesa. U obližnjim mestima žive mu dva bata, koji i sami biju bitku sa životom da prežive.

„Bio je dijabetičar, skoro oslepeo. Jeste bio pokretan, ali je u njegovom stanju bilo teško da ode po lekarsku pomoć a hitna nije uvek dolazila. Išao sam u Centar za socijalni rad, da pitam zašto ga ne smeste u dom. Rekli su da je dao zemlju da bi primao socijalnu pomoć. Ubio se zbog nemaštine. Ne znam tačno kolika mu je bila penzija, niti rata koju je plaćao izvršitelju. Znam da nije imao dovoljno niti za lekove, niti za hranu. Pronašli smo u kući 6.700 dinara. Niko od tih para ne može da živi,“ kaže Predrag Stoiljković u telefonskom razgovoru.

Jedan od meštana kaže da je primao penziju od oko 21.000 dinara i prvih mesec dva čovek se preporodio. Onda je stiglo izvršenje privatnog izvršitelja iz Vranja koji mu je, kako je pokojni T. S. pričao – odbijao dve trećine penzije za dug. Brat nije mogao da nam potvrdi tu informaiju, jer, kaže nije našao rešenje za prinudnu naplatu, ali da će, svakako, sa rodbinom tražiti papire i o penziji i sudsku presudu i izvršenje. Takođe, mogli smo da čujemo i to da nije mogao do lekara da zakaže pregled, da ode na kontrolu, na specijalistički pregled – sve zbog para. Samo taksi od Repišta do Hana, nekih dvadesetak kilometara, zna da košta i 1.000-2.000 dinara, u jednom pravcu.

Sudbina ovog nesrećnog čoveka je sudbina mnogih. Stranice medija prepune su priča o ljudima koji izlaz iz teške finansijske situacije vide samo – u prekraćivanju muka. Pojedini, naočigled društva, presude i sebi i celoj porodici. Žrtve sistema.

U hanskoj opštini, malim mestima, od usta do usta, čuju su priče sve težeg života. Teže i od onog s početka 2.000-ih, u tranziciji, kada je ljudski život prestao da vredi. Tada su žitelji ostali zatečeni slučajem kada su, takođe u jednom brdskom selu, majka i sin pronađeni mrtvi u kući, umrli od gladi. Jedan od žitelja Repišta, kaže da u okolini još ima ljudi koji se bore da prežive. Nekada, u prošlom veku, odgovorni za takve slučajeve bili su predsednici mesnih zajednica, ukoliko ne prijave nadležnima a zatim i ceo lanac odgovornosti. Odavno već nije tako…