Stiže nam 1. maj, čekamo ulje i šećer na kašičicu kao za Uskrs

Sećate li se devedesetih? Hiperinflacije, sankcija, praznih rafova u prodavnicama? Čekanja u redovima za litar ulja i kilogram šećera? Mladi, srećom, ne. Mi, ostali, teško da ćemo ikada zaboraviti i to, i sve ono što je usledilo.

Bez brige. Ako nema šećera, zejtina i brašna, barem možemo da odahnemo što nam je dinar stabilan pa nam i Narodna banka Srbije tj. guvernerka, savetuje da štedimo u dinarima.

Ali nije to glavna tema. Vratimo se na prazne rafove. Jedan praznik samo što je prošao, a evo za par dana stiže i drugi. A u Srba trpeza mora da bude raskošna za praznik ko, ne daj Bože, da samo što nije sudnji dan, sve iz straha da nas ne „bije“ baksuz tokom cele godine ako toga dana  nemamo svega u izobilju. Sve u duhu pravoslavlja, skromnosti i bogobojažljivosti. Ne možemo da se žalimo da u radnjama nama ničeg. Ima svega na pretek, sem ulja i šećera, a i brašna više ne možemo da kupimo koliko hoćemo. U većim marketima za Uskrs prodaja je bila ograničena na tri ili četiri litra odn. kilograma. Zato, drage domaćice, vi koje ste „prebacile“ preko glave dobro znane sankcije i hiperinflaciju, uspomenu za dugo sećanje naših evropejskih prijatelja, setite se embargo recepata. Kolači bez jaja, ne zbog toga što jaja nema u prodaji, već zato što će, sudeći po sadašnjim cenama, ali i daljom tendencijom rasta, verovatno biti luksuz ili, čak, postati i delikates. Slatkiši bez čokolade i margarina, bez šlaga i pudinga, raznih dodataka, pa čak i bez praška za pecivo. Tačnije, bez svega onoga što nismo sami proizveli. Pa onda, od čega sve možemo da napravimo sapun za pranje, tečnost za sudove, šta koristiti umesto praška, kako ofarbati kosu bez farbe…

Jedino problema neće biti za garderobu, kao u ono vreme kada smo na pijaci kupovali od Bugara i Kineza. Odavno su i Kinezi preskupi za naš džep, ali tu je buvljak i sekend hend radnje, gde pazari 90 odsto varoši pa i komšije, jer je hansko tržište polovne robe nadaleko postalo poznato.

Ako je za utehu, ono što predstoji čovečanstvu, mi smo već apsolvirali i tu možda leži šansa našeg uspeha – patent života bez ičega. Pa mi smo oduvek bili i ostali snalažljiv i maštovit, nebeski narod. Ne postoji nevolja koju nismo prežeiveli, mazohistički čekajući koja je naredna.

Srećan 1. maj, praznik rada! Posebno sindikalnim pregalnicima, bivšim i sadašnjim, ukoliko postoje.

Čitaoci koji žele da podrže rad našeg portala to mogu da učine uplatom na dinarski žiroračun, sa naznakom "DONACIJA"

PODACI ZA UPLATU
Primalac: Portal Vesnik 017, Sime Pogačarevića 12, Vladičin Han
Broj žiroračuna: 205-423569-81

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *