Kakve nam sadržaje nude društvene mreže i mediji?

Autor: Ljiljana Pavlović

Pripadam generaciji rođenoj u prošlom veku i, ruku na srce, nikako da iz njega izađem. Porodično vaspitanje iz mene, a i većini tih generacija, nikako da nam izbiju iz glava, kada se znalao šta je dobro, a šta loše, za savest i sramotu. Ni moju Jugoslaviju, ti uporni Evropejci, njihovi visoki standardi o ljudskim pravima sa kojima smo sve više dezorjentisani zombiji gde je prioritet isključivo društveno prihvatljiva istina i tuđi profit, a ne ono što je ljudsko, i nema nikakve veze sa ljudskim pravima.

U tome društvenim mrežama svesrdno pomažu tzv. Mediji koji nas „kljukaju“ trivijalnim temama. Ni posle decenija ne može da mi ne „poskoči“ želudac od besa na naslove da je „stavila sodu u šolju, i da nećete verovati šta se dogodilo“, „da ceo život pogrešno ljuštimo krompir, da nikako ne radimo ovo ili ono…“ uz imperativno obraćanje, što, inače, bez ikakvih posledica, ceo život radimo. U tabloidima pevaljke i starlete za novinare „izgledaju brutalno“, „pokorile“ su svojim izgledom, faca ala Mapet šou, namećući nam trend polupismene estrade pa su nam deca unakarađena po ugledu na njih, bez mogućnosti da u osetljivim adoloscentskim danima grade sopstveni stil, a pre svega način razmišljanja. Uzgred, i pored nedoraslih majki, poteklih iz doba dizelaša, kada se malo po malo gubio sram da bi ga se retko ko u današnja vremena setio, koje se utežu u ćerkine krpice i takmiče sa sopstvenom decom, koja će više selfija da okači na fb napućenih usana. Za to vreme neke tatice, cirkaju jutarnji e(k)spreso u fensi kafiću, da budu viđeni, grickaju kašičicu i šmekaju mladu konobaricu, čije dve generacije u porodici ne rade ili žive od pivremenog nadničenja, a dilber u „pederuši“ prebrojava siću koju su mu dala dva penzosa, jedini u porodici sa sigurnim primanjima, da plati e(k)spresnu jutarnju vizit kartu, da se vidi ko je in.

U tabloidima na šanku kafea obaveste se o aktuelnim zbivanjima u zemlji, iz naslova i fotografija, tek da potvrde da živimo u Eldoradu, ili obećanoj zemlji, pa im lakne, jer se bliži 10. u mesecu i dobra vest za penzionere. U najboljem slučaju, šljaka za dnevnicu, bez osiguranja, jer dobar broj mlađih je za protekle tri decenije skontao da je plata bez radnog staža i zdravstvenog osiguranja, nešto sasvim normalno. Osim ako mu se nije posrećilo, pa mota kablove kod Turaka, Koreanaca, Kineza šest dana u nedelji, “ na dobrovoljnoj bazi“… A za to vreme, bruka puca po žutoj štampi o lenjavim Srbima koji neće da kluče na njivi, traktoru ili prosejavaju kalifornijske gliste za direktorsku nadnicu, pardon, platu!

Bogom nam dat i gugl, ima savete za sve i svasta, poput agencije SIS. Lek za svaku boljku, ako vas muči besparica ništa vam ne može pomoći kao feng šui, a nije na odmet da se posle istočnjačkog uređenja porodičnog doma, setite i svoje pravoslavne vere i napišete Amin na fb. To ide i uz feng šui i uz tetovažu sveca na izdepilarnim grudima, pride, i uz brojanice sa krstom na retrovizoru auta, iz kojih se psuju i starci na izbrisanim pešačkim prelazima. Ima saveta, bas ko u Agenciji SIS, za sve i svašta, pa će oni koji nisu kročili u vaš dom da vas stručno edukuju kako da ga uredite, kako da vaspitavate decu i naravno, da vas prosvetle, da u zivotu treba biti egoista i ne živeti za njih, da vam roditelji crpu životnu energiju i da ih se treba ratosiljati u dom, da ne date na sebe, i kada vi drugome zagorčavate život a ne on vama.

Naprasno stasali nacionalisti, vernici i tzv. Tradicionalisti, kojima bog iz usta ne ispada, pa makar ga pomenuli u psovki, koji daju priloge crkvi, a ne postuju najbližnje, podučavaju istoriji, nekoj novootkrivenoj. Bibliteke su za njih zabranjene zone, najčešća literatura su im kladioničarski listići, ali znaju sve o postanku sveta, Srba i srbstva. Plodno tle za političke manipulacije, bas kao i nesrećnih devedestih, koje tragikomična medijska scena sve uspešnije vaja.

Uz medije, takve kakvi su, i medijske ili ti društveno-političke poslenike, potpuno smo dezorjentisani sta nam se dešava, jer sve u zavisnosti od teme, ili zaštitnika, stanje je ili skroz belo lii crno, pa nas ionako podeljene još više polarizuju. One sive, što se još po koji drže profesionlanih normi ko pijan plota, ne voli niko. Što reče jedan iskusni preletač, za njih se ne zna ko iza njih stoji, ne shvatajući da je preostao još po koji entuzijasta, koji se „nije snašao“ i da mu ne treba niko ispod čije će se „suknje kriti“ ili partijski patron. Uz tabloide pada se u sve veći ponor, bez sosptvne predstave gde smo i kako živimo, bez moći zdravog rasuđivanja i pred praznim frižiderom i brinemo „koju slavu Đoković slavi.“ Važno je pak da se zna „ko je koga“ sinoć u Zadruzi, ili nekom novom rijalitiju, koji zabavljaju široke narodne mase, umesto kulturnog sadržaja, da nam je pruženo zadovljstvo da zavirimo u luksuznu vilu polugole pevaljke, izbotoksirane do neprepoznatlnivosti koja nikada porez platila nije, a u koroni kukala da nema za leba, dok joj se u bliskoj budućnosti smeši nacionalna penzija, uz devize u dušeku iz Švice.

I da ne zaboravimo, večiti kult mladosti, od frizure koja će vas podmladiti 20 godina, kreme protiv bora u koju se žene kunu i koje „brišu“ godine za tri dana, pa do ko zna čega, dok nas lomi reuma i kose maligniteti i pobesneli muzevi, ali i muka kako razvuci do sledece plate ili penzije. Al tu nas zaslade kolačima koji se tope u ustima!? Od samo dva sastojka, za kojima je ceo internet „poludeo.“

Što bi se reklo – udri brigu na veselje. Iaonko je novinarstvo mic po mic gaženo sistematski, da bi se sa privatizacijom do krajnje mere obesmislilo. Što bi neko pisao o iseljavanju mladih, sa koliko realno novca preživljvaju oni koji rade, oni koji su bez posla nisu društveno prihvatljiva istina, a ni politički nije korektno razglabati o njima, jer nikome ne pripadaju, kao ni o zaraslim selima, bez autobusa, puteva, porodavnica i jadnika u njima, koliki nam je životni vek i starosna granica za penzije, inflacija i primanja…Predugačak je spisak za nabrajati, medijski poslenici. Ali, nema brige, pa kome je još u ovo vreme stalo do ružnih vesti, pored ove tužne stvarnosti…

Ilustracija: pixabay