Krečenje stabala voćaka

Autor: dipl. ing. Saša Šormaz

Krečenje stabala, odnosno, samo donjeg dela je veoma česta pojava u našim voćnjacima. Ima
značajnu ulogu kod koštičavog voća kao što su trešnja, šljiva, kajsija i dr. jer se na taj način
povećava dugovečnost biljke i njeno bolje plodonošenje. Sa krečenjem ne treba krenuti ni u proleće,
ni u ranu ili kasnu jesen, jer je to period učestalih kiša koja će da spere kreč, pa efekat krečenja neće dati rezultate. Najpovoljniji termin za krečenje je septembar, eventualno oktobar, ukoliko vremenski uslov i to dozvole.
Biljka ima višestruku korist od ove mere. Kračenjem se ublažava negativan uticaj kolebanja
temperatura u toku zimskih dana i noći, odnosno smenjivanja visokih dnevnih temperatura u toku
dana i nižih noćnih temperatura . U toku dana, zimi, dešava se da temperatura bude iznad nule što
dovodi do zagrevanja stabla i pojavu kretanja sokova prema kruni biljke. Kada u toku noći dođe do
pada temperature ispod nule, dolazi do izmrzavanja krune voćaka. Takva kruna dobija tamnu boju
kore i u krajnjem slučaju dolazi do pucanje iste. Iz tog razloga se i obavlja krečenje stabala voćaka.
Krečenje se obavlja uglavnom krečom. Bela boja odbija sunčeve zrake, sprečava zagrevanje
stabla, i usporava kretanje vegetacije. Osim kreča u pripremi smeše koristi se i sumpor, kuhinjska so,
uz dodatak vode. Ova smeša sprečava prekomerno zagrevanje stabla, sprečava razvoj gljivica,
odbija stetočine, kao i pojavu smole na stablu. Za pripremu smeše potrebno je 5 kilograma gašenog kreča, 0,5 kg kuhinjske soli, 0,25 kg sumpora u prahu sa dodatkom oko 10 do 15 litara vode. Ovako
pripremljena smeša se ostavi 24 sata, uz povremeno mešanje.
Postupak nanošenja smeše vrši se ručno i to četkom, a veora retko atomizerom. Stablo, kada se
kreči, mora biti suvo, a dan sunčan da bi se nanos osušio tokom istog. Posebnu pažnju treba
obratiti na gustinu smeše kako ne bi došlo do eventualnog ispiranja ili pucanja nanosa.Krečenje treba obaviti u dva do tri ponavljanja.

Fotografija: pixabay