Danas obeležavamo Spasovdan

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik Vaznesenja Gospodnjeg, poznatijeg kao Spasovdan. Obeležava se 40 dana nakon Vaskrsa.

Prema hrišćanskom verovanju, vaskresenjem Gospod je pokazao da je jači od smrti i 40. dana od vaskrsenja njegovi su se učenici nalazili za trpezom. Tog dana im se Hristos ponovo javio i rekao:

Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen.

Da bi u tome uspeli Hristos im je obećao Duha Utešitelja, i zapovedio da do silaska Duha Svetoga ne izlaze iz Jerusalima. Tako su mogli preneti Hristovu veru u svet i time ljudstvo spasavati u veri – odatle naziv Spasovdan. Podignutih ruku Hristos je učenike i blagoslovio nakon čega se počeo uznositi na nebo – Uznesenje, tako se, završivši delo spasenja, vratio Bogu na nebesima.

Mnogi narodni običaji vezani su za Spasovdan. U nekom krajevima posle jutarnjih molitvi svako od ukućana trebalo je da napravi makar po jedan krstić od leskovih grančica koji bi namenio za čuvanje kuće, obora s stokom, njive, dvorišta…, svuda gde je bila potrebna zaštita od zlih sila. Veruje se da Spasovdanska rosa leči bolesti i donosi blagoslov. Na današnji praznik ne rade se teški fizički poslovi, niti se započinju novi poduhvati. Dan je posvećen duhovnom miru, porodičnom okupljanju i molitvi. Bosiljak, tamjan i sveće pale se u domovima – to su simboli duhovnog očišćenja i zaštite doma od svakog zla. Izgovaraju se molitve za spas duše, za oproštaj, pomirenje sa bližnjima.

Spasovdan je krsna slava mnogih mesta, pa i našeg glavnog grada, kao datum kada je Brograd 1403. godine despot Stefan Lazarević proglasio srpskom prestonicom.