GRAD KOJI SE PRAZNI: Da li je kasno za Vladičin Han

Pisma čitalaca, autor poznat redakciji

Da li Hančani izlaze u grad? Da li primećuju da je svake godine sve manje ljudi na ulicama? Da li ih to brine?

Nekada je Vladičin Han vrveo od života. Školska dvorišta bila su puna dece, ulice pune mladih, a sela puna domaćinstava. Danas je slika drugačija. Sve je više zatvorenih kapija, praznih kuća i ugašenih svetala.

Mladi odlaze u veće gradove i inostranstvo tražeći posao i sigurniju budućnost. Stariji ostaju, a sela se polako prazne. Mnoge porodice imaju nekoga ko je otišao, a sve manje onih koji se vraćaju.

Najtužnije je što se čovek na prazninu polako navikne. A ne bi smeo.

Jer gradovi ne nestaju preko noći. Oni se prazne tiho i polako. Jedna porodica ode. Jedna kuća ostane prazna. Jedno odeljenje u školi bude manje. I tako iz godine u godinu.

A pitanje više nije ko je kriv. Pitanje je šta možemo da uradimo.

Kako zadržati mlade? Kako otvoriti nova radna mesta? Kako vratiti život selima? Kako učiniti da Vladičin Han bude mesto u kojem se ostaje, a ne iz kojeg se odlazi?

Da li će se iseljavanje stanovništva zaustaviti najwvljenim povećanjem komunalnih usluga, ako se, sudeći po dnevnom redu, upravo one nameću kao prioriteti Skupštine opštine Vladicin Han? Ili je za opstanak i ostanak ljudi potrebno mnogo više: nova radna mesta, podrska mladima i jasna razvojna strategija?

Jer grad ne čine zgrade, putevi i fasade. Grad čine ljudi.

I zato pitanje za sve nas glasi:

Ima li neko ideju, predlog ili rešenje? Šta treba uraditi da Vladičin Han ponovo bude grad pun života?

Pišite u komentarima. Možda je vreme da se čuje glas građana.

Jer Han postaje prazan.