Da li znate da postoje deca koja čekaju poklone?

Komentar

Autor: Lj. Pavlović

„Da li znate da postoje deca koja čekaju poklone?“ To je post koji se često viđa na društvenim mrežama, na stranici SOS dečja sela. Ja, u ime sve dece koja će ostati i sada bez poklona, priupitala bih političke velikaše isto to. Da li znate, u svom onom metežu jeftine zabave po kafanama za javni sektor, da to plaćaju i oni čija deca neće dobiti Novogodišnje paketiće? Koliko je, ne jedinog besmislenog kiča, jela i pića bilo potrebno, udvoričkih čestitki i „druženja“ da zadovolje sujetu nadmoći? I bogatstva?

Koliko je vas, narodnih zastupnika, izdvojilo makar dinar za decu bez roditelja, samohranih roditelja ili onih čiji su roditelji bez posla? Verovatno niste ni prebrojali one na čija će vrata aktivisti prvo kucati vrlo brzo po sigurne glasove, a zarad slikanja i stranačke promocije. I morati da vas hvale za šaku bede – kalendare sa likom vođa, upaljače i hemijske olovke i koje kilo brašna, šećera i litre zejtina.

Ono čega se pametan stidi, mi se više od tri decenije ponosimo. Narodnim kuhinjama. Paketima za penzionere…Dostojanstvo života nakon celog radnog veka? „Prosperitet“ koji nam se servira decenijama.

Na nacionalnom nivou neki veliki trgovinski lanci, barem po reklamama, kao na primer Maxi, dnevno doniraju šest tona hrane za najugroženije, ili 100.000 obroka. Zaista, neki nikada nisu bolje živeli!

Da nije humanih ljudi, i ove godine, druge zaredom, i onaj manji broj dece za koje javnost zna da im je pomoć potrebna, ovde bi ostala bez paketića. Šta je sa onima daleko od očiju svih nas? Izgleda da je najbolje da se društvo pravi da ne postoje, jer oni ništa ne traže i nisu vest u medijima. Kada mediji „izvuku“ nekog iz ilegale, za koje komšije, službe i ostali „nisu znali“, prvo će novinare „vući za uši“, a onda će se utrkivati ko će se pre uslikati sa poklonima. I na kraju nije ni to sporno, pošto smo i sami možda prećutno usvojili jedan takav neprihvatljiv model ponašanja. Sporno je to što ta deca i naredne godine nekome ko bi trebalo da ima obavezu prema njima, neće biti ni kraj pameti. Niko se neće zapitati, a još manje nešto preduzeti, da ona i njihove porodice ne budu „teret društva“. Niko se neće zapitati zbog čega roditelji ne mogu da im kupe poklon, ili još gore da im obezbede hranu. Niko im neće pružiti šansu da rade, neko će im pružiti neki poklon za praznike, neki i mimo toga… I tako do sledećeg praznika.

Poklon je simbolika, a život nešto sasvim drugo. Život je pravo na rad i obrazovanje i lečenje i na mnogo još što-šta. Sigurnost. Ona koja je mnogima neformalno oduzeta i isto tako (ne)formalno postala stranačka privilegija.

Srećni vam praznici! Uživajte u bogatoj trpezi i raskoši vaših domova ili hotela, egzotičnih destinacija i selfiranju u top izdanju. Sve će to narod pozlatiti.