Danas je Gorešnjak ili Sveti Arhanđel Gavrilo

Danas je pravoslavni praznik letnji Gorešnjak, posvećen Svetom Arhanđelu Gavrilu ili Letnji Aranđelovdan. Na današnji dan ništa se ne radi, osim poslova posvećenih dobrotvornom radu ili moba.

Tako je i bilo u neka davna i srećnija vremena. Na Gorešnjak se praznovalo i porodice su se okupljale. U Beliševu, selu u hanskoj opštini, na oko 13 kilometara od varoši, na današnji dan se kod seoske crkve, Svetog Đorđa, narod okupljao na saboru, ili sobor, kako se u ovom kraju kaže. U Beliševo se toga dana dolazilo u goste kod rođaka, iz susednih sela i gradova. Oni koji su živeli daleko ili u inostranstvu, godišnje odmore su „tempirali“ da za Gorešnjak budu u svom rodnom selu.

Prazniku su se posebno radovali mladi, poseti rodbini ,a onda, zajedničkom odlasku na sobor. To je bila prilika za upoznavanjem, pa su se mnoge ljubavi rađale upravo na takvim skupovima. Sobor je bio mesto i za susrete prijatelja, da se provesele uz bleh muziku, zbog koje bi skoro uvek bilo i po neke tuče među seoskim momcima i pridošlica, kome će svirati ili ako ko kome preuzme devojku u kolu. U to vreme čak je i policija dolazila, da ne bude veće kavge.

Stariji meštani pamte da su iz Lepenice dolazila po dva romska orkestra. Orile su se selom trube i odzvanjao goč, dok su se na poljani vijorila kola a najbolji igrači nadigravali. Iz prikrajka su majke, tetke, strine motrile na svoje ćerke i „gostinke“. Iz Hana su dolazile bombondžije, prodavali alvu, susamke ili tada popularne“zagoretke“ kakve više ni najiskusniji poslatičari ne znaju da naprave, bombone „na meru“, sladoled hanskih pelivana… Deca su vukla za rukav roditelje da im kupe neku bleštavu sitnicu na tezgama sa bižuterijom, malim novčanicima koji su se nosili oko vrata, sa minijaturnom bočicom bugarskog mirisa, torbice, plastične lutkice ili pištolje…

Domaćini bi za rođake pripremili i ručak koji se u lepo spakovanim korpama nosio na sobor. Velike porodice na okupu, na prostranoj poljani pronašle bi hlad ispod voćaka, postavljali jelo na stolnjak koji se čuvao za praznike i ručali.

Seosko imanje pored crkve, gde je i groblje, davno je zaraslo u trnje i šiblje. Ne ori se više muzika na Gorešnjak Beliševom, niti ima koga da povede kolo. Tek retki meštani, ili njihova deca ako uzmognu, svrate do seoskog groblja da precima upale sveću.