AKO TEBE POLITIKA NE ZANIMA, NJU ZANIMAŠ TI

Pisma čitalaca

Sediš u kafiću, čekaš red u prodavnici ili otvoriš društvene mreže. Gde god da se okreneš, ista priča: jedni brane vlast, drugi traže promene, a treći kažu da ih politika ne zanima.

Ali postoji jedna istina:

Ako tebe politika ne zanima, nju zanimaš ti.

Jer politika nije samo ono što gledamo na televiziji. Politika je cena hleba, goriva i struje. Politika je plata i penzija, škola i bolnica, put kojim svakog dana prolaziš.

Od političkih odluka zavisi kakvu će budućnost imati naša deca i da li će ostati u svojoj zemlji ili sreću tražiti negde drugde.

Ne moraš da pratiš skupštinske rasprave niti da znaš imena ministara. Dovoljno je da živiš u Srbiji i već osećaš posledice dobrih i loših odluka.

Država je kao autobus u kome se svi vozimo. Možda ne držiš volan, ali ti nije svejedno ko vozi i kuda ide.

Političari nisu vlasnici države. Građani ih biraju da neko vreme upravljaju njome, ali građani imaju pravo i da ih promene.

Jer država pripada narodu, a ne političarima.

Vlasti dolaze i prolaze. Srbija ostaje.

Penzije nisu poklon političara. Ljudi su ih zaradili svojim radom. Plate nisu ničija milostinja. Budžet pune građani kroz svoj rad i poreze.

Zato nije svejedno ko tim novcem upravlja i kako ga troši.

Izbori nisu samo pitanje ko će sesti u fotelju. Pitanje je ko će donositi odluke koje utiču na život svih nas.

Da li će zakon važiti isto za sve?

Da li će pošten rad omogućiti pristojan život?

Da li će mladi imati razlog da ostanu?

To su pitanja koja se tiču svakoga od nas.

Mnogi kažu: „Moj glas ništa ne menja.“

Ali kada hiljade ljudi pomisle isto i ostanu kod kuće, drugi odlučuju umesto njih.

Neizlazak na izbore nije neutralnost. To je prepuštanje odluke drugima.

Demokratija ne traži da svi mislimo isto. Traži da svi imamo pravo da odlučujemo.

Nije dovoljno voleti Srbiju samo rečima.

Srbija se voli poštenjem, odgovornošću i jednakim pravilima za sve.

Jer kada pošten čovek ćuti, drugi odlučuju umesto njega.

Možda te ne zanimaju političari.

Ali te zanima kako živiš.

Koliko zarađuješ.

Kakvu budućnost imaju tvoja deca.

I da li će jednog dana poželeti da ostanu u svojoj zemlji.

A to je, hteo ti ili ne, politika.

Ne moraš da pratiš politiku.

Ali njene odluke svakoga dana prate tebe.