Danas pravoslavni hrišćani obeležavaju dan kada je Isus Hrist razapet na časni krst i kada je dao svoj život za spasenje sveta. Prema hrišćanskom predanju, Hrist je u noći između Velikog četvrtka i Velikog petka mučen. Rimski prokurator Judeje, Pontije Pilat najpre je odbio da osudi Hrista, ne pronašašavši njegovu krivicu. Kada je uoči jevrejskog praznika, Pashe, trebalo da jedan zatvorenik dobije pomilovanje, narod je između Hrista i razbojnika Varave izabrao drugog. Hrist je sa još dva razbojnika pogubljen na brdu Golgota, a na putu do njega nosio je krst i venac od trnja na glavi. Nakon mučenja i ponižavanja, razapet na krstu, on je poslao poruku svojim dželatima: „Oče, oprosti im, jer ne znaju šta rade“.
Veliki petak se smatra najtužnijim danom u hrišćanstvu. Na ovaj dan se posti i s obziroma na to da je dan Hristovog stradnja, danas se ne slavi. U našoj zmelji većina domaćica jaja farba na Veliki petak. Od Velikog četvrtka pa do Uskrasa, ne zvone zvona u crkvama, jer je u SPC njegov zvuk znak radosti. Vreme bogolsuženja se objavljuje drvneim klepalima. U crkvama se iznosi Plaštanica, platno na kojem je prikazano Hristovo polaganje u grob. Postavlja se ispred oltara, gde mu vernici prilaze i celivaju ga.
Na Veliki petak se ne služe liturgije, već carski časovi sa čitanjem delova jevanđelja o događajima dana Stradanja.
Čitaoci koji žele da podrže rad našeg portala to mogu da učine uplatom na dinarski žiro-račun.
PODACI ZA UPLATU
Primalac: Portal Vesnik017, Sime Pogačarevića 12, Vladičin Han
Svrha upalte: donacija
Broj računa: 205-423569-81