Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Blagosvesti, dan kada se hrišćani sećaju dolaska Arhangela Gavrila koji je Bogorodici javio blagu vest da će roditi Sina Božjeg. „Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama“, reči su arhanđela Gavrila koji je saopštio Devici Mariji da je odabrana od Boga da rodi Božjeg sina, Isusa Hrista, Mesiju i Spasitelja sveta i čoveka. Otuda se i Blagovest smatra velikim i radosnim praznikom.
Sa ovim događajem, smatra se, otpočela je istorija spasenja ljudskog roda. Blagovesti spadaju u red Bogorodičnih praznika, i uvek se slave 25. marta po starom, odnosno 7. aprila po novom kalendaru.
Ovaj praznik svetkuju najviše žene, pa u crkvu obično idu one koje žele da dobiju porod. U našem narodu postoji običaj “ranilo”, iako se smatra da se do Uskrsa ne valja veseliti, običaj je da se ranilo vrlo veselo praznuje, od ponoći na same Blagovesti ili u praskozorje. Pevala bi se devojačka pesma, a završavalo bi se sveopštim veseljem sve do rane zore. Na Blagovesti obavezno treba počistiti kuću, dvorište, štale i da se obavezno đubre spali.
Prema narodnom verovanju, na Blagovesti se završava zima i često narod ima običaj da kaže: “Ako na Blagovesti kiša okvasli volu rog, biće dobar rod.” Veruje se da se na ovaj dan bude gmizavci iz zimskog sna, na Blagovesti se nisu spominjale zmije.. Po narodnom verovanju dok ovaj dan ne prođe, ljudi se još boje zime.
Što se posta tiče, Blagovesti su, uz Cveti, jedina dva dana kada je dozvoljeno jesti ribu tokom Vaskršnjeg posta.
Čitaoci koji žele da podrže rad našeg portala to mogu da učine uplatom na dinarski žiroračun, sa naznakom "DONACIJA"
PODACI ZA UPLATU
Primalac: Portal Vesnik 017, Sime Pogačarevića 12, Vladičin Han
Broj žiroračuna: 205-423569-81
