Autor: Ljiljana Pavlović
Pre nego što počnem da ti pišem, kao lepo vaspitano čeljade, ali često tvrdoglavo,
moram da ti priznam da ti pišem po prvi put. Ovako matora, već zagazila u šestu deceniju. I moram
da priznam da nikada nisam verovala u tebe. Ne zbog toga što nisam volela Novu godinu i poklone, irvase i veselog dekicu sa belom bradom u cvenom odelu, a naročito one vesele pomoćnike, patuljke sa velikim kapicama, već zbog toga što je moj Deda Mraz meni bio dobro poznat ili poznati – moji roditelji. Sestri i meni, mada je ona daleko pre mene prevazišla i paketiće i još više priželjkivanu igračku od loše probranih poslastica trgovaca-šićardžija koji su gledali da se u šarenoj kesi otarase uglavnom onoga čija im je prodaja loše išla, uvek su nam sami donosili poklone. Bez pompe, crvenog kostima sa bradom i laži.
Zbog onih loših slatkiša, lepo upakovanih u šarenu kesu, svom detetu sam uvek sa pažnjom sama birala
njene omiljene, a zbog one loše navike iz detinjstva da ne sme da se laže, igračku koja bi
trebalo da bude iznenađenje, mala mudrica bi mi uvek pre vremena iskamčila, pa bi na kraju umesto
jedne, dobila i dve,tri… Na kraju, zbog one iste loše navike o laganju, priznala sam joj da sam ja njen
Deda Mraz, zbog čega me je, mislim, u tom trenutku ili dva-tri, i malo mrzela. Ali deca takve stvari brzo prebole…bolje pre nego kasnije kao, evo, ja sada, koja se pitam da li si ti ipak postojao, a moji ti roditelji preuzeli i to malo vremena slave za Novu godinu? Moram, razumeš, pored ovolike ekspanzije dedamrezeva.
Dragi deda Mraze, znam da su i tebe godine pritisle, da ne može da se stigne svuda i do svakog, a pre toga pročitati i svako pismo, ali te ipak molim da radiš svoj posao, ako ne zbog dece, ono bar zbog sebe. Zbog nerentabilnosti, završićeš kao tehnološki višak, a ne znam da li vi, tamo, u vašoj Laponiji, imate tržište rada, da te zbrinu na par meseci. A to ti ne gine ako se i dalje kriješ noću i vereš po dimnjacima da te niko ne vidi, zbog onih koji ti godinama uporno ispred nosa otimaju posao i dele paketiće na sve strane u po bela dana. Zar pored svega hoćeš da i ovi mladi naraštaji prestanu da veruju u tebe? Nek se ovi malo odmore od deljenja paketića, nije fer da se svake svake godine zlopate i rade isključivo oni umesto tebe, pa nek svoju dečicu već ove ili naredne godine dovedu da i oni dobiju paketić.
Ako ti se nakupi mnogo posla, a da ni patuljci ne mogu da postignu, neka one prethodne Deda Mrazeve, sada malo na deljenju paketića zamene ovi što su do sada uporno čekali u redu. Nije fer da neko stalno dobija paketić, a oni drugi nikada. Zar i ti ne misliš tako?
foto: pixabay
Čitaoci koji žele da podrže rad našeg portala to mogu da učine uplatom na dinarski žiro-račun.
PODACI ZA UPLATU
Primalac: Portal Vesnik017, Sime Pogačarevića 12, Vladičin Han
Svrha upalte: donacija
Broj računa: 205-423569-81