Kako nam marketi „zavlače“ ruku u džep?

Kada vidite cenu na nekom artiklu u prodavnici 99,99 dinara, kako reagujete? Da li mislite da ste dobro prošli i uštedeli dinar, ili vas nervira što vam neko naplaćuje tj. iskazuje cenu i „vuče za nos“ – u apoenima koji ne postoje? Podesećanja radi, Narodna banka Srbije sa ukidanjem kovanica manjih od dinara počela je 2003. godine, a konačno ih povukla iz platnog prometa 2008. Međutim, trgovci ih nikada nisu povukli sa rafova. Većina. Neki su prećutno ostavili već postojeće cene nakon ukidanja parica a sve to podstakli veliki lanci trgovina, uz blagoslov nadležnih.

Stiče se utisak da je marketinška prevara „procvetala“ sa dolaskom inostranih trgovinskih lanaca. U udarnim terminima na TV ekranima uporno reklamiraju proizvode u svojim veletrgovinama – za samo 99,99! Nije 100 dinara. Svega 99,99! A , recimo, javni servis sa parolom – Verujte našim očima, umesto da „digne glas“ protiv krađe građana, koji ih finansiraju, mudro emituje reklame čiji sekund košta kao mesečna plata radnika. Ćute i nadležne inspekcije, ili barem ja nikada nisam čula , ni videla, da je neko, nekog vlasnika trgovine kontrolisao zbog isticanja nepostojeće cene proizvoda a još manje kaznila.

Kako onda reagovati na kasi, kada radnici, koji nemaju veze sa ovom ujdurmom, nekontrolisanom od same države, na 10 proizvoda vama zakine po dinar? Treba li biti uporan i tražiti svoj novac nazad – da vam nadju jednu paru i vrate jer vam je za nepostojećih 99 para, na 10 artikala uzeto 10 dinara? A onda – 30 dana u mesecu po 10, minimum, pa pomnožite sa brojem kupaca koji dnevno prođu kroz jednu prodavnicu. Nije loš iznos „dobrovoljnog“ priloga, a? Sem što kupujemo njihovu robu, uz koju nam takođe „zavllače“ ruku u džep kroz umanjenu gramažu za mnoge artikle, pri svakom odlasku u kupovinu, na svaki kupljeni proizvod, „doniramo“ vlasniku po dinar.

Na ovaj, kao i problem prodaje manjih pakovanja, po istim cenama, ukazuju potrošačka društva. Nedvosmisleno kažu da je „u pitanju obmana kupaca i da ih na taj način potkradaju“ i da je nadležnost sankcionisanja na inspekcijama – finansijskoj i tržišnoj. Nama kao kupcima ne preostaje ništa drugo no da oćutimo po milioniti put, zbog toga što se znamo, zbog ljubazne prodavačice koja ništa nije kriva, ili jednostavno da ne blene u vas ceo market, uz komentar da ste baš jedna bezobrazna cepidlaka. Pa treba stvarno vlasnicima lanaca trgovinama malo pripomoći finansijski u ovim teškim vremenima.

I da ne zaboravim, pohvale retkim prodavnicama koje svoje kupce ne potkradaju ovako. To je jedan vid zahvalnosti ljudima od čijih para žive.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.