Prosečna zarada u opštini Vladičin Han u novembru prošle godine iznosila je nešto više od 60.000 dinara. Za veliki broj zaposlenih, ona je nedostižna, mada ima i izuzetaka, ne računajući lokalne funkcionere, deo zdravstva, prosvete, policije, mali broj zaposlenih u bankama, Elektrodistribuciji… Spisak bi se tu negde i završio da nije turske fabrike „Teklas“. Njihovi radnici, barem oni angažovani na težim radnim mestima, kako objašnjava jedan od njih, mesečno u proseku prime oko 85.000 dinara. Na mesečnom nivou, mogu da zarade još oko 18.000 dinara na ime bonusa. Ukupno, cifra premašuje i prosečnu republičku zaradu od, u ovom slučaju bi moglo da se kaže, svega 78.320 dinara.
„Kada podignete platu, mislite da je to sasvim dovoljno. Kada se plate računi, kupi hrana, benzin, vidite da to i nije neki iznos,“ komentariše on.
Saznajemo da je za isti posao pre šest-sedam godina, kada su bili na obuci za rad u Teklasu“ u Bugarskoj, njihov radnik tada bio plaćen 950 evra mesečno i taj iznos je sada sigurno mnogo viši.
Jedan od radnika „Teklasa“ skreće nam pažnju da ima i onih sa manjim primanjima i komentariše da su na dobitku oni koji tu, u turskoj fabrici, imaju po dva člana iz porodice koji rade. Ipak, i ona su iznad proseka u odnosu na druge fabrike, pa i na „Nektar“, odakle sve češće stižu vesti o rezanju zarada, kao i odlasku radnika u „Teklas“.
Kada ljudi sa platom većom od republickog proseka teško sastavljaju kraj s krajem, neminovno se postavlja pitanje kako onda žive oni koji imaju manje zarade, koje su daleko ispod prosečnih, ali i ispod minimalca? Od čega žive oni koji ne rade, kojih ima, iako ih više niko ne pominje?
„Odričemo se svega. Najpre moramo da platimo račune, koliko možemo, a za hranu šta ostane… Poskupljenja su proredila spisak namirnica koje kupujemo, kao i količinu, “ objašnjava radnica jedne od fabričica u Hanu, gde je mesečna zarada na nivou minimalca.
Tamo gde u porodici postoji barem dvoje uposlenih, nekako se rasteže svaki dinar od plate do plate. Pod uslovom da su deca još uvek školarci. Ko ima studenta i eminentnim stručnjacima u svetu ekonomije mogao bi da drži edukacije na temu kako opstati sa platom od 20.000, 30.000 ili 40.000 dinara i duplim troškovima – kod kuće i tamo gde imaju studenta ili studente. Onima koji imaju neredovne prihode, šta preostaje da kažu?
Čitaoci koji žele da podrže rad našeg portala to mogu da učine uplatom na dinarski žiro-račun.
PODACI ZA UPLATU
Primalac: Portal Vesnik017, Sime Pogačarevića 12, Vladičin Han
Svrha upalte: donacija
Broj računa: 205-423569-81
Sektaška fabrika, pa mora da je plata dobra da bi glasali za sektu.
Pre 2012 godine, Vladičin Han je smatran mestom neodgovarajućim za život i normalno funkcionisanje ljudi. Mesečna zarada je bila između 15 – 20.000 dinara! To se zaboravlja, o tome se više ne govori! Danas je situacija dosta bolja, nego u tom periodu.
Jeste stim da si sa tih 20.000 što nikad nije bilo ne znam što lažeš a i ds je bilo mogao da živiš isto kao i danas. Proračun je isti sa 20.000 si ziveo mesec dana sada sa 60.000 zivis mesec dana. Logika o dosta boljoj situaciji pada u vodu
85.000 ali ako radiš sve subote u mesecu. Plata je minimalac sa dodatkom raznih bonusa za rad
Plata je za 2023 na znatno boljem nivou od minimalca ako je minimalac 40.020 nama je od 46.000 pa do 60.000 za radnike. Za n e r a d n i k e od 90.000 do 180.000 a za strane radnike u kompaniji od 180.000 pa sve do 400.000 ali njih je malo tako da nema nekih velikih pobuna.
Tako je
Tako je
A svi izgledaju kao zombiji sa podočnjacima do poda, skoro sve subote radne, cele smene na nogama ko konji pred jasle, malo malo pa bolovanja, obilasci, mitinzi i „spontana“ podrška vođi. Čisto izrabljivanje.