Miletije Mladenović (85), penzioner, po struci građevinski radnik, doživeo da bude predložen za odlikovanje

Čovek sa najdužim „stažom“ na čelu sela, višedecenijski odbornik, jedan od najzaslužnijih za mnogo toga urađenog u Kržincu, u svom životu dodelio je mnogo zahvalnica saradnicima. Čak je postavio spomen ploču jednom od njih u znak zahvalnosti. Video je Mladenović da „čovek slabo pamti i brzo zaboravlja“, pa je i sebi podigao spomen ploču, da budućem naraštaju svedoči o tome ko je bio čika Meta. Nakon višedecenijskog zalaganja da se u ovom brdskom selu ne živi kao u srednjem veku, doživeo je i on da bude predložen za dodelu priznanja, nagrade ili odlikavnja  za postignute rezultate i požrtvovanost i to – predsedniku Republike Srbije kao i predsedniku opštine Vladičin Han. Dopis sa potpisima četiri člana Saveta Mesne zajednice Kržince, na čelu sa predsednikom, Nikolom Pavlovićem i devetoro Kržinčana a na predlog Zorana Trajkovića, diplomiranog mašinskog inženjera i Gradimira Nikolića, nekadašnjeg načelnika hanske policije, na adresu Andrićevog venca br. 1 upućen je krajem prošle godine.

U dopisu stoji da je Mladenović „u poslednjih nekoliko godina, nesebičnim zalaganjem uredio i izgradio selo, zajedno sa žiteljima Kržinca, opštinom Vladičin Han i Republikom Srbijom. Uredio je glavni seoski put u dužini od 530 metara, nasipao onaj prema mahali Kamenarci u dužini od 500 m, pripremio za asfaliranje školsko igralište, o svom trošku postavio spomen-ploču Dragoljubu Baletiću, direktoru ogranka  JP „Putevi Srbija“, izvođaču radova na izgradnji auto-puta E75 kroz hansku opštinu, koji je zadužio Kržince.“ Piše još i da je Mladenović uredio put do lokalnog groblja, gde su zimi na nosilima morali da prenose preminule oko 150 m, dozvolivši da se kroz njegov posed proseče put bez ikakve novčane nadoknade. Sam Mladenović je o svom trošku doveo  vodu do groblja, postavio česmu,  zasadio sadnice i cveće.

Nije to Mladenović baš sve sam učinio. Baš kao što stoji u dopisu upućenom predsedniku države kao i predsedniku hanske opštine, iza njega stoje ljudi – od ministara, direktora, predsednika pa do onih  običnih, njegovih Kržinčana. O predlogu za odlikovanje ne kaže ništa, ali želi da se zahvali svima koji su dali svoj doprinos na poboljšanju uslova života u tom selu.

„Svima koji su mi na bilo koji način pomogli, ja sam zahvalan. Dugačak je spisak, ali bih ovom prilikom izdvojio Dragoljuba Baletića, koji je nesebično pružio pomoć meštanima u vreme izgradnje auto-puta. Zahvaljujući njemu tri mahale su dobile pošljunčani put, put do groblja takođe, asflatirano je školsko igralište, gde se sada rado okupljaju i mladi a glavni put kroz selo je asfaltiran,“ kaže Mladenović za Vesnik017.

I eto, i Mladenović je lane, u 84-oj godini doživeo da, kada izađe iz dvorišta, stupi na asfalt,umesto da kao mnogi, prvo sebi napravi put. A do tada, kao „kmet“, kako ga je, veli naš sagovornik, Baletić oslovljavao, proveo je 32 godine na čelu sela. Žitelje svog sela, Dupljana, Manajal i Ružića u lokalnoj skupštini predstavljao je u osam mandata. Iako više nije predsednik SMZ, nastavio je da radi za selo i već neko vreme je predsednik Odbora za izgradnju i obnovu. Za više od tri decenije njegove „ vlasti“ u Kržincu je izgrađena  osmogodišnja škola koja sada ima samo četiri đaka.Takođe, i Dom kulture, gde je smeštena i zdravstvena ambulanta, koja bi zaživela uvek negde pred izbore, izgrađena je vodovodna mreža, pre dve decenije u Kržincu su zazvonili i telefoni… Neostvaren zadatak ovog preduzimljivog čoveka je izgradnja mosta preko Južne Morave od sela do varoši, da se ljudi ne kreću magistralom i ginu. Sa spiskom nastradlih, koje je uredno beležio i čuvao fotografije zakucao je i na mnoga ministarska vrata u prestonici,  davno je obezbeđena čak i konstrukcija koja je do sada istrulela, ali ne njegovom krivicom. On ni na taj san Kržinčana neće staviti tačku jer, predaja za njega nije opcija. On je spreman da krene od lokalnih ćata, funkcionera pa da dođe do vrha, da piše, da „vuče za rukav“ sve redom, da čak i “pripreti“ da se neće maknuti iz kanceleraije dok ne dobije saglasnost da se u selu nešto odradi…

I na kraju, opet se vraćamo na meštane Kržinca. Većina je bila uz njega da ga podrži u različitim akcijama. Mladenović je uvek prilikom izvođenja radova, ulagao i sopstvena sredstva, radio svojom mehanizacijom ali, kaže,  nije mu žao jer je imao i pomoć ljudi sa kojima živi. Sada ih ima oko 260. Iako su realtivno blizu Hana i u delu pored magistrale koja vodi ka Beogradu se čak doseljavju nove porodice, selo je brdskog tipa pa ima i onih koji odlaze. Posebno mladi, u potrazi za poslom. Mladenovića boli i to što bi škola mogla da ima 12 đaka, ali čak osmoro mališana umesto u seosku, ide u matičnu školu „Sveti Sava“ u Vladičinom Hanu, pa se pribojava da im migracija, kojoj su dugo odolevali, ne zakuca na vrata.