Miletije Mladenović (85) po drugi put obnavlja česmu za čiju vodu smatra da je lekovita

„Nekada su baba Zonku, nadrilekarku u hanskom selu, Kržince, pohodili mnogi kojima je pomoć bila potrebna. Dolazili su ne samo iz kraja, već i ljudi iz Makedonije, Crne Gore. Bio sam mali, ali pamtim da je policija u ono vreme dolazila u selo i branila joj da leči ljude. A ona nije ni naplaćivala, ako neko da koju paru, ako ne, ništa. Slala je ljude na izvor u selu da se umiju i zahvate vodu za bolesti očiju, bubrega, kože…“ započinje priču Miletije Mladenović (85), penzioner iz Kržinca, dobro poznat našim čitaocima po akcijama u selu, gde, bukvalno, ni kamen bez njega na bilo kakvim radovima nije postavljen.

U ono vreme, kako i sam kaže, nije se smelo verovati alternativnoj medicini a osobe koje su se time bavile „žigosane“ su za vračarice, kako se to ovde kaže. Ni sam Mladenović nije mnogo verovao u priče o baba Zonki i njenom vidanju rana i bolesti sve dok ga jedan slučaj u to nije uverio.

„Čuvali smo vola i jednom prilikom ga je udario voz. Rane nikako nisu mogle da mu zarastu, sve dok vo, na izvoru lekovite vode nije počeo da se valja u blatu,“ priča Mladenović, dodajući da su rane su počele da zaceljuju a izlečena životinja je, kaže, živela 18 godina.

Prošle su godine a izvor i priče o njegovoj lekovitosti nove generacije su zaboravile. Možda bi i naš sagovornik, da ga je život odveo nekim drugim putem. No, kako je dugo godina bio na čelu sela i odbornik u lokalnoj Skupštini, i jedan od najaktivnijih „kmetova“ na području opštine, mnogo je radio za selo, pa je došao red i na česmu. Pre desetak godina, očistio je izvor, postavio crevo i česmu i napravio betonsko korito. Pre oko mesec dana, sve je to opet renovirao i ima obećanje da će voda biti ispitana da li stvarno ima lekovita svojstva. I ako nije tako tako, svakako je mesto gde se može zahvatiti čista, izvorska.

„Moralo je sve opet da se očisti i da se postavi novo crevo. Od kamena i betona sam ozidao česmu i korito. Napravio sam i tanur i postavio panjeve, da ljudi imaju gde da sednu kada dođu, a dolaze. Rado se okupljaju i meštani, sa decom, društvo, pa postoje neki planovi da taj deo pokrijemo, napravimo neku vrstu letnjikovca,“ već kuje nove planove naš sagovornik.

A on ne bi bio on, kada ne bi uspeo da dobije pomoć pa je tako izmolio u Komunlanom da se put ka izvoru, od nekih 300 metara, proseče. Nada se da će uspeti i da ga nasipaju. Deo građevinskog materijala dobio je od hanskog preduzeća „Građevinac“, a ostalo, kao i mnogo puta do sada, uložio je sam.

Za čika Metu, ako smo iskreni, moglo bi se reći da je omiljena tema lokalnih novinara. I kada se nigde po selima ništa nije radilo, kod njega je uvek bilo neke akcije. Zbog toga, verujemo, da je dobro poznat i javnosti. Jedini je čovek sa lokala koji se može pohvaliti da je u novije vreme dobitnik jednog od najviših državnih priznanja. Ove godine, na Sretenje – zlatnom medaljom za izuzetne zasluge u humanitarnom radu, nesebičnoj pomoći i dobročinstvu, odlikovao ga je predsednik dražve, Aleksandar Vučić. Inicijativa je potekla od jednog broja Kržinčana.