Dobri ljudi počeli da uplaćuju sredstva za pomoć, uključio se Help kao i lokalna samouprava.
Nakon objavljivanja priče o tragičnoj sudbini četvoročlane porodice Stošić iz Bačvišta, sela u hanskoj
opštini, redakciji Vesnika 017 počele su da pristižu poruke humanih ljudi koji žele da im pomognu. Iz
lokalne samouprave takođe, čiji su predstavnici posetili dom Stošića, kako bi videli šta je ono što im je
najneophodnije i uručili im simbolične poklone za decu.
„Sa Help-om, nemačkom nevladinom organizacijom sa kojom imamo dugogodišnju odličnu saradnju, dogovorili smo renoviranje kuće Stošićima. Njih su obišli Miroslav Đorđević, potpredsednik Opštine zadužen za socijalna pitanja i Ljubiša Mijajlović, direktor Centra za socijani rad i zaključili da su ulaganja u objekat, podložan vlagi i nedovršen, neophodna. Help će izdvojiti 4.000 evra za rekonstrukciju kuće i još 800 evra za kupovinu nameštaja. Što se lokalne samouprav tiče, s obzirom da je već kraj godine i da je veći deo budžeta namenjen ljudima koji se nalaze u stanju socijalne potrebe, potrošen, sada ćemo izdvojiti novac za jednokratnu novčanu pomoć, a početkom godine i za interventnu, pratićemo porodicu i
uključivaćemo se prema potrebi,“ saopštio nam je Goran Mladenović, predsednik Opštine Vladičin Han. Kako je kuća nelegalizovana, poput većine u selima, lokalna samouprava će, kaže predsednik, i tu pomoći sve što može, da se stvore uslovi za ulaganje pomenute NVO.
Stošići su protekle četiri godine, od kada su preuzeli brigu o unukama, svega dva puta koristili pomoć
lokalnih institucija. Prvi put kada ih je zadesila tragedija, pa tek ove godine, u martu. Očigledna je želja ovih ljudi da se sami staraju o deci i sebi, kao i ponos. Iz svake nGordanine reči vidi se koliko im je teško što su bili prinuđeni da zatraže pomoć, a krivica ni malo nije njihova već su, kao i mnogi, tuđom odgovornošću dovedeni u takvu situaciju. Zoran je i u 65. godini života vredan i radi, iako je, kao i većina ljudi tog doba, narušenog zdravlja. Dok je „Delišes“ radio, i dostojanstveno zarađivao za život u fabrici, imali su normalan život, a sa privatizacijom, postali su samo još jedan broj u statistici, sa milionima drugih.
„Ne mogu da se pomirim sa tim da zakon, u ovakvim situacijama, ne dozvoljava da se doplati tih par meseci ili spoji radni staž roditelja do pet godina, da bi deca dobila bar tu minimalnu sigurnost u vidu porodične penzije. Moj suprug nije hteo da traži bilo kakvu pomoć, ali sam ja insistirala, zbog dece. Leti zarađuje, ali šta da radimo preko zime,“ kaže Gordana, kroz suze, i zahvaljuje svima koji su se javili da im pomognu.
Ona i Zoran već četiri godine brinu o unukama, Dunji koja je ove godine pošla u prvi razred i Jani, tri
godine mlađoj, od kada im je sin nastradao u saobraćajnoj nesreći. Majka, koja ih je pre toga
napustila, poginula je ove godine. Devojčice nemaju pravo na porodičnu penziju jer njihovom ocu nedostaje par meseci radnog staža do pet godina, što je zakonski minimum za dobijanje te prinadležnosti . Gordana nije radila, a njen suprug je tek letos stekao pravo na starosnu penziju, za koju čeka rešenje. Jedini siguran prihod koji imaju za unuke je dečji dodatak, nešto veći iznos od 8.000 dinara mesečno. Pored toga, dobijaju 4.000 dinara za putne troškove iz Osnovne škole „Vuk Katadžić“ iz Stubla, gde Dunju dva puta dnevno vozi deda, ili 10 kilometara u jednom pravcu, što teško pokriva stvarne izdatke. Da bi porodicu prehranio, Zoran ne bira poslove, a najčešće ga angažuju na seči ogreva, gde je bio i prilikom posete ljudi ispred Opštine Vladičin Han.
Stošići imaju nešto stoke, zasad maline nisu uspeli da održe pored obaveza oko dece. Imaju i nešto zasađenih dunja. I koliko se oni trude da prežive, toliko ima i bezobzirnih i gramizivih ljudi – kada su pre neki dan otišli da uberu plodove, videli su da je to neko odradio pre njih.
Svi oni koji žele da se priključe ovoj humanitarnoj akciji, to mogu učiniti uplatom na sledeći broj žiro računa: 205900102262485612, kod NLB Komercijalne banke, na ime Zorana Stošića.