Promene u radu DZ i pored uvođenja treće smene nema, od specijalista dobijamo ORL, ostali bez psihologa, a u Džepu ništa od ambulante „trenutno“

Što se ambulanti tiče, ona kaže da postoje dve, u Stublu i Džepu i da pri tom samo četvrtkom radi u prvom selu, dok u drugom ne radi, a „razlog ovakve trenutne organizacije rada ambulanti je nedovoljan broj lekara i razlozi tehničke orirode vezani za ambulantu u Džep.“

Autor: Lj. Pavlović

Povodom uvođenja treće smene u Domovima zdravlja sredinom proteklog meseca, a odlukom resornog ministarstva, obratili smo se Domu zdravlja u Vladičinom Hanu po tom, ali i drugim aktuelnim temama u toj ustanovi. Iz DZ smo dobili odgovor v. d. direktorke, Kristine Đorđević, Statut i dopis ministra zdravlja, Zlatibora Lončara ovoj ustanovi, o mogućnosti „pružanja zdravstvene zaštite u službama opšte medicine i laboratorije preraspodelom radnog vremena“, a što se, pretpostavljamo, odnosi na treću smenu koja je uvedena. Na osnovu odgovora koji smo dobili od Kristine Đorđević, v. d. direktorke “ rad u Domu zdravlja se odvija po redovnom radnom vremenu ustanove, radnim danima od sedam do 20 časova, subotom i nedeljom od osam do 18 čadova, dok Hitna služba DZ radi 24 sati dnevno.“

Hitna služba radi u dve smene i to od sedam do 19 časova i od 19 do sedam izjutra, kroz organizaciju rada pripravnosti po rasporedu medicinskog i tehničkog odoblja. Kako navodi v. d. direktorka, u toj službi je pet ekipa – lekar, medicinska sestra-tehničar i vozač, kojim je pokriveno dvadesetčetvoročasovno pružanje hitne medicinske pomoći, ali o radu dve službe, opšte medicine i laboratorije, u odgovoru direktorke nema ni reči.

U dopisu DZ smo zatražili i informacije o broju specijalističkih službi koje su ugašene u prethodnom periodu, pa su tako Hančani ostali bez neuropsihijatra, jednog interniste, ORl specijaliste… pa za neophodne pregle moraju već nekoliko godina da odlaze u najbližu Surdulicu, ili Vranje. Ili kod privatnika.

„DZ ima službu za zaštitu iz oblasti dentalne medicine, laboratorijsku, radiološku dijagnostiku i specijalističko konsultativne delatnosti u okviru kojih organizovane odseke – interna medicina, mentalno zdravlje, oftalmologija, ORL i AT zaštita. U odseku za mentalno zdravlje do 16. novembra ove godine u radnom odnosu na određeno vreme je bio angažovan psiholog, a u skladu sa Pravilnikom o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene zaštite, DZ Vladičin Han ne ispunjava uslove u pogledu broja stanovnika za kadar doktora specijaliste psihijatrije iako je u više navrata tražena saglasnost. Što se ORL tiče, u toku je specijalizacija iz ove oblasti,“ navela je Đorđevićeva.

Prošle godine je u penziju otišla i doktorka, specijalista za dečji ortodons, ali ni to u odgovoru nije pomenuto. Sada roditelji, pored toga što su kod privatnika decenijama morali da plaćaju snimanje zuba tj, vilice za izradu proteze, sada će i ostale usluge morati da plaćaju, vrlo verovatno, kod privatnika, kao što je postala praksa i za gotovo svaki iole ozbiljniji pregled.

Što se ambulanti tiče, v. d. direktorka kaže da postoje dve, u Stublu i Džepu i da pri tom samo četvrtkom radi u prvom selu, dok u drugom ne radi, a „razlog ovakve trenutne organizacije rada ambulanti je nedovoljan broj lekara i razlozi tehničke orirode vezani za ambulantu u Džep.“

Sve u svemu, za proteklih desetak godina, Vladičin Han ne samo što je izgubio mogućnost povremenog dolaska specijalista koje nisu imali u DZ, već i gašenje specijalističkih službi koje su postojale, a za to su krivi standardi, u ovom slučaju sve manji broj stanovnika. Od v.d. direktorke smo dobili i odgovor da je u DZ u Vladičinom Hanu ukupno uposleno 136 radnika, ali ne i o strukturi zaposlenih. Broj zaposlenih, reklo bi se da se ne smanjuje, uprkos gašenju službi, i padu broja stanovnika, a pri tom se niko ne zapita, ko je, uistinu, glavni krivac za takvo stanje. Zbog čega ubrzano stanovništvo nestaje i seli se s ovih prostora i gde su nam mladi lekari?

Da li su nam u predizbornim kampanjama obećavali ono što sada živimo, većina nas, ili nešto sasvim drugo?