SPC i vernici danas slave Badnji dan i veče

Danas, 6. januara, prema kalendaru Srpske pravoslavne crkve obeležavamo Badnji dan, a večeras jedan od najlepših praznika – Badnje veče. Sutra, Božić, rođenje Isusa Hrista.

Badnji dan je poslednji dan Božićnog posta. Veruje se da oni koji su se tokom godine sa nekim posvađali, na Badnji dan bi trebalo da oproste i pomire se.

Mnogi običaji vezani za ovaj dan sasvim su paganski, koje smo nadledili od predaka i razlikuju se od kraja do kraja. Svima, pa i crkvi, zajednički je badnjak, grana hrasta, koji je kod Slovena oduvek bio sveto drvo, a koja se unosi u dom.

Badnjak se, prema običaju, seče u zoru. Drvetu se najpre nazove „dobro jutro”, čestita mu se praznik i moli se da donese zdravlje i sreću porodici. Posipa se žitom ili vinom, a u nekim krajevima mu se daruje kolač posebno umešen za tu priliku. Drvo ne sme da se dodiruje golim rukama, pa čovek koji ga seče navlači rukavice.

Drvo se uvek zasecalo sa istočne strane jer bi trebalo da padne na istok. Badnjak seče domaćin, ili najstariji sin uz ne više od tri udarca.

Kada se domaćin vrati iz šume i donese badnjak nasloni ga na istočni zid kuće, ili kraj ulaznih vrata , a tek sa prvim mrakom se badnjak unosi u kuću i stavlja na ognjište.

Badnje veče označava posledni dan posta tokom Božića. Na trpezi su žitarice, suvo voće, jabuke, orasi, riba…

Pred veče domaćin unosi badnjak i slamu u kuću stupajući desnom nogom preko praga. Čestita ukućanim praznik, na šta mu oni uzvraćaju. Unosi se slama na kojoj se večera, pri čemu onaj ko nosi slamu kvoca, a ostali pijuču. Pali se badnjak i često se koristi izreka: „Koliko varnica, toliko parica“.

U nekim selima u našem kraju u šumu su naši stari iznosili hleb i vino, za zdarvlje i berićetnu godinu, prilikom odlaska po badnjak. Sada su običaji modifikovani, pa ne samo u gradovima, nego i u većim selima sve češće se kolektivno odlazi po badnjake. Stolovi, kotlići sa kuvanim vinom i rakijim, ali i hranom su prateći deo praznika i muzika. Mimo svih običaja, ali i logike, pojedinci odsecaju čitava mlada stabla po šumama, koja prevoze automobilima.

Običaj za Badnje veče je da porodica praznik provede zajedno u radosti. Međutim, i to je poprimilo drugačije razmere, pa se praznik slavi i na ulici, uz trubače koji obilaze naselja, petarde…Tu je i vatromet, obeležje Badnje večeri koje je prihvatila i sama crkva, kao moderan i raskošan trend savremenog društva sa svečanosti.