Valentina Zlatković, jedina dopisnica „Politike“ iz Pčinjskog okruga novine zamenila rukotvorinama

autor: Lj. Pavlović

Valjanje u blatu

Mnoge su opštinske vlasti nekada prvu jutranju kafu ispijale uz „Politiku“, podvlačeći crvenom olovkom delove tekstova Valentine Zlatković. „Državni neprijatelj“ ili bolje rečeno birokratije. Oštro pero, međutim, kada je i ono malo profesionalnog novinarstva zamenilo profiterstvo i isprazne priče, ostavila je po strani, uskrativši javnost za objektivnost, ali i svojevrsnu dozu crnog humora, a one kojima je potrebna pomoć, bez prava da javno progovore.

„Nesrećna privatizacija radija, na kome sam radila, uložila dosta godina poštenog rada, kao i moje kolege, da bi na kraju neko to sve zgazio bila je kap koja je prelila čašu. Novinska kuća za koju sam radila skoro 20 godina nema više dopisnike iz našeg kraja. Finansijski problemi su pritisli mnoge. Danas možete u promilima da nađete ljude koji se časno bave tim poslom. Novinarstvo je potonulo,ovo je čista komercijala i programiranje, svetski trend . Shvatila sam da ne želim da se valjam u blatu,“ kaže Valentina.

Nema cene koja bi mogla da plati mir i uživanje u stvaranju

I dok se bavila novinarstvom, kao zaposlena u Radiju „Han“, honorarni saradnik beogradskog dnevnog lista „Politika“, sindikalnih novina itd. Valentina je imala različita interesovanja. Sklona istraživanju, ne čudi veliki broj hobija, kojima je ispunjavala slobodno vreme.

„Oduvek imam razna interesovanja, nemam jedan hobi. To me oplemenjuje, odmara i uživam u istraživanju, čuvanju znanja naših starih i mogućnosti da savladam sve te tehnike. Najnovija opsesija, koja me drži već četiri godine je pletenje vunenih čarapa, a pored toga uradim i kape, trake za uši, rukavice…. To radim tokom zime. Ono što uradim na kraju i prodam da bi kupila repromaterijal za dalji rad. Ne živim od mojih rukotvorina, ali se super zabavljam, a ponešto od zarade ostane i za mene,“ veli ona, uz komentar da ume i da pretera. Zbog toga se njeni prijatelji često nađu na listi onih koji dobiju originalne poklone.

Oprobala se i u izradi nakita od polimerne gline, ukrasnih kutija, slika od suvog cveća, dekupaža, restauraciji komada nameštaja dekupaž tehnikom… Da sve to nije ostalo bez rezultata i nezapaženo, svevoči podatak da je imala jednu samostalnu i vise grupnih izložbi dekupaža u Vranju, Surdulici i Bugarskoj. Učestvovala je u humanitarnim akcijama u Surdulici i Vladičinom Hanu. Uz pomoć Novosadskog humanitarnog centra koji joj je obezbedio šivaću mašinu i bungalov za prodaju jedne sezone, radila je i cegere sa etno motivima, nesesere, ukrasne jastučiće, torbice i prodavala na Vlasini. Međju ručnim radovima, često se nađu i probrani specijaliteti tradicionalne srpske slatke zimnice, ali i još po nešto.

„Mislim da sam jedina u Srbiji koja je oživela stari recept za izradu sirćeta od ruže, koje je odlično za salatu, ali i skidanje povišene temperature. Tako su nekada žene deci skidale visoku temperaturu, a dobro je da i mi danas sačuvamo to znanje. Pravila sam i čuveni, danas delikates, slatko od ruža, koje me podseća na moju kumu Veru, koju sam jako volela. Sa tim slatkom sam učestvovala na izložbi u Bugarskoj. Na žalost, malo sam ponela, inače bi otišlo ko alva. Kada je čovek radoznao i želi da isproba sve sto mu se svidi, ne može da se zadrži na jednom hobiju, zato ih ja imam bezbroj i svi su jako isplativi. Nema cene koja bi mogla da plati mir i uživanje u stvaranju, “ rekla nam he Valentina.

Ljudi se stide da pokažu šta umeju

Kako kaže, sredina u kojoj živi je specifična, pa ima utisak da se ljudi stide da pokažu ono sto rade.

„Zato sam na nagovor moje prijateljice otisla na pijacu da prodajem čarape. Posmatrala sam ljude , mnogi me poznaju i došla do potvrde da provincija guši slabe ljude ili njihov ego, a verujem da ima mnogo njih koji umeju da stvaraju svojim rukama. Ja svoje radove prodajem i preko interneta, imam svoju fb stranicu – My work handmade, blog – Tina Hobi, koji sam malo zapostavila, profil na instagramu, pintetestu , tviteru,wk… Zaključila sam da sam lenja kada je prodaja u pitanju, ja bhi samo da radim, a i sedenje na pijaci mi je dosadno,“ kaže kroz smeh, po staroj navici, „skenirajući“ ljudski um u maloj sredini, koja usled svega što nas je zadesilo, gubi dušu i varoški duh, na koji su svi toliko ponosni, a sve ih više preokupira palanački.

Valentina obožava i prirodu, bavi se lekovitim biljem, za potrebe porodice i prijatelja…Cvetovi njenog života su Petra i Maša, unuke od ćerke, Maje, akademskog slikara, iz Slovenije, umetničke duše na roditelje, i tek rođene curice, Ive, od sina, Stefana.