Značaj zimske rezidbe voćaka

Čitaoci pišu

Autor: dip.ing.poljoprivrede, Saša Šormaz

Rezidba voćaka vrlo je složen i odgovoran posao, koji se još ne obavlja dovoljno stručno, odnosno pravilno. Nestručnim rezom može se izazvati više štete nego koristi. Za pravilno obavljanje reza potrebno je puno stručnog znanja i iskustva. Posebno treba poznavati morfologiju ili oblik rodnih i nerodnih pupoljaka i izbojaka. Zatim, treba upoznati osnovne principe fiziologije rasta rodnih i nerodnih oblika izbojaka. Treba poznavati ponašanje voćaka prema rezu, u zavisnosti od ostalih uslova uzgoja.

Rezidba voćaka može biti zimska i letnja. Zimska rezidba se izvodi u periodu mirovanja voćaka tj. od opadanja lista pa do kretanja vegetacije u  proleće.

U voćnjaku je potrebno budno pratiti promene nakon rezidbe, jer ćemo na taj način najbolje naučiti tehniku rezidbe, uočiti gde smo pogrešili, a gde dobro rezali. Kad sami uočimo greške, lako ćemo ih ukloniti i izbegnuti u radu. Potrebno je, dakle, steći vlastito iskustvo. Najbolje vreme za rezidbu kod voćki i žbunova je po pravilu februar i mart (zrela rezidba) odn. jul i avgust (zelena rezidba).

Veličina i oblik stabla su vrlo važni. Ostavite li ih da prirodno rastu, mnoga će stabla postati nepraktično velika za prosečan voćnjak. Zbog toga su razvijeni manji oblici koji se uzgajaju na patuljastim i manje bujnim podlogama, ali voćke možete oblikovati i orezivati kao lepeze, palmete i vretena, što takođe omogućuje uzgoj na manjim površinama. Cilj rezidbe je stvaranje i održavanje optimalnog odnosa između rodnih i nerodnih grana.

Ispravno orezivanje održava otvorenu, ne pregustu strukturu, koja omogućuje najviše sunčevog svetla i pojednostavljuje prskanje i berbu. Kako bi se stvorio određeni oblik, kod mladih se biljaka orezivanje kombinuje sa oblikovanjem. Uklanjaju se svi neželjeni mladi izboji, dok se ostali skraćuju kako bi se isprovocirao rast bočnih izboja. Oblikovano rodno stablo orezuje se zbog izazivanja optimalnog rasta i stvaranja plodova. Rodne grane ne režemo. Mlade izbojke koji su previše uspravni treba naterati da stvaraju više cvetnih pupoljaka, što se postiže povezivanjem, kako bi stajali više vodoravno. Najviše cvetova, a time i plodova, nastaje na položenim rodnim granama.

Nakon završenje zimske rezidbe pristupa se zimskom prskanju preparatima na bazi bakra, kad se za to stvore povoljni vremenski uslovi.

Ilustracija: pixabay

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.