Autor: lj. P.
Đurđevdan je praznik koji Srpska parvoslavna crkva i vernici uvek obeležavaju 6. maja po novom kalendaru, kao uspomenu na Svetog Đorđa. U Srbiji se obeležava kao krsna slava, druga po redu po broju svečara, a najzastuplejnija je bila u krajevima sa razvijenim stočarstvom. Đurđevdan je 2015. godine uvršten u Nacionalni registra nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije. Đurđevdan slave i katolici, 23. aprila, ali kao imendan.
Za Đurđvedan, kao ni za i jedan drugi praznik, vezani su mnogi narodni običaji, različiti u zavisnosti od toga o kom delu zemlje se radi. Ono što je zajedničko je da se bere cveće uoči praznika, od koga neki pletu venčiće, kite se mladi njime kako bi bili zdravi, dok su u ovom kraju njime kitili štale i kapije, kako bi stoka bila plodna, a godina rodna. Među cvećem se obavezno stavlja vrbova grančica, dren, zdravac itd. Za ovaj praznik vezano je i vračanje, kada su žene vračale zbog plodnosti, ali i da bi njihova stoka bila naprednija nauštrb tuđe, obilazeći selo i domaćinstva uz razne rituale. Nekada je bio popularan i đurđevski uranak, kada bi se narod okupljao na slavlje, na kome je obavezno bilo pečeno jagnje, neizostavno i na kućnoj trpezi.
Po Đurđevdanu su naši stari predviđali vreme. Ukoliko bi bilo lepo vreme,očekivali su rodnu godinu, a ako pada kiša na taj i sledeći dan, verovali su da će biti sušna.
Čitaoci koji žele da podrže rad našeg portala to mogu da učine uplatom na dinarski žiro-račun.
PODACI ZA UPLATU
Primalac: Portal Vesnik017, Sime Pogačarevića 12, Vladičin Han
Svrha upalte: donacija
Broj računa: 205-423569-81