Džepska škola „preživela“ spajanje odeljenja ove školske godine, a naredne…

Školska 2022/23. godina u Osnovnoj školi „Vojvoda Radomir Putnik“ u selu Džep, u opštini Vladičinom Han počela je uobičajeno i pored strahovanja da će novim izmenama Zakona o obrazovanju ostati bez jednog broja zaposlenih, ali i učenika. Ministarstvo prosvete odustalo je od odluke da u višim razredima napravi kombinovana odeljenja, spajanjem više razreda u jedno ili više.

Pre početka školske godine od zaposlenih u školi smo saznali da je kolektiv bio protiv takve odluke, koja nije obavezujuća, o čemu je direktorka, Milena Zafirović izvestila nadležne. Razlog za to je prvenstveno opadanje kvaliteta nastave u kombinovanim odeljenjima, čime se vrši diskriminacija đaka u seoskim sredinama, gde je po pravilu manje dece, u odnosona one u gradu koji po predmetu, tj. času imaju svih 45 minuta za jedan predmet. Pored toga, u džepskoj školi postoji izvestan broj učenika koji rade po programu IOP1 i IOP2, što znači da njima posebno treba posvetiti pažnju kako bi savladali nastavni program.

Prtotiv spajanja odeljenja izjasnio se i sindikat te škole, Unija sindikata prosvetnih radnika, jer bi time veliki broj nastavnika postao tehnološki višak ili izgubio jedan broj časova, kao i administrativni i pomoćni radnici.

Da je došlo do realizacije navedene izmene zakona, mnogi roditelji bi ispisali svoju decu iz te škole, ne želeći da prate takav vid nasatve i bili prinuđeni da ih upišu u neku od gradskih škola. S obzirom da se Džep nalazi na samoj granici sa leskovačkom opštinom, to bi značilo da bi se neki, umesto za jednu od dve škole u Hanu, mogli opredeliti za Predejane, leskovačku varošicu sa kojom se graniče i deli ih samo par kilometara, obližnju Grdelicu ili čak Leskovac.

Ova školska godina je prošla bez posledica i za učenike i za zaposlene u Džepu. Međutim, šta ih očekuje naredne, kao i nešto više od 1.200 sličnih u Srbiji, niko za sada ne želi da razmišlja o tome. Ono što je sigurno, i pored hvala kombinovanih odeljenja u višim razredima od strane resornog ministrstva, je da posvetiti jednom razredu 45 minuta ili upola manje vremena, nije isto i nikako ne može predstavljati kvalitetno obrazovanje. Ovakav vid praćenja nastave već postoji u nižim razredima u seoskim školama, gde su ponekad spojena i sva četiri razreda, a i pored velikog zalaganja prosevtara, ne može da da iste rezultate kao onda kada se nastava odvija normalno – za svaki razred po 45 minuta rada. To nikako nisu ni jednaki uslovi na obrazovanje, što Zakon o obrazovanju i vaspitanju RS grantuje svakom detetu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.