Autor: Lj. Pavlović
To što Ministrastvo trurizma i omladine već dve godine ne odobrava projekat, dovoljno govori o naporima države da razvije turizam na jugu, što i ne čudi, kada se pogleda dokle se sa razvojem istog stiglo na Vlasini. Da li će se i ovog puta sve završiti na obećanjima i političkim parolama, ostaje da se vidi.
Nekada je Jovačko jezero u ovo vreme bilo oaza za izletnike. Ni blizu tako popularno kao obližnje, Vlasinsko, ali je bilo često mesto okupljanja mladih iz okolnih sela, posebno Stubla, čije stanovništvo velikim brojem vuče korene iz Jovca, kao i onih iz Vladičinog Hana pa i Vranja. Tako je bilo osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka. Kupača više na njemu nema, a sve ja manje i ribolovaca. Poslednje dve decenije, jedino jezero koje opština Vladičin Han poseduje, gubi bitku sa prirodom. Nekada ga je baš ista ta priroda stvorila, usled klizišta, velike katastrofe koju ljudska ruka nije mogla da zaustaviu. Sada ga polako, ali neumoljivo, uništava invazivnim biljnim vrstama, što se može sprečiti. Međutim, za to izgleda nema dovoljno volje ili razumevanja.
Opština Vladičin Han protekle tri godine aplicira pri resornom ministarstvu sa projektom rekonstrukcije i adaptacije seoskih i pristupnih puteva, u cilju povezivanja jezera, ali jug Srbije izgleda da nije dovoljno atraktivan za investiranje, i pored stalnog potenciranja sa samog vrha vlasti da će se ulaganja u tom delu zemlje povećati. Od Stubla, sela gde se sa regionalnog puta Vladičin Han-Vranje, odvaja put ka Jovcu, postoji asfalt do jezera, ali nema i pristupnih puteva do njega. Nešto je ove godine rađeno, ali Jovačka jezera traže ozbiljna ulaganja, ukoliko postoji nemera da u neko dogledno vreme bude tačka u Srbiji koja će privući pažnju turista, zaljubljenika u netaknutu prirodu.
Fotografije: sa sajta Opštine Vladičin Han
Jovačka jezera za to imaju velike predispozicije. Predstavljaju Spomenik prirode i stavljena su pod zaštitom drugog i trećeg stepena Zavoda za zaštitu prirode iz Niša. Lokalna samouprava u Vladičinom Hanu je decenijama radila na donošenju pravnih dokumenata sa ciljem da ukupno šest jezera, specifična po nastanku, postanu prepoznatljiva među turističkim destinacijama u Srbiji. Pod zaštitom je ukupno 53 hektara na tom području. Zbog specifičnosti samog načina njihovog nastanka, uvrštena su i u Inventar geonasleđa Srbije, kao značajni hidrološki objekti nacionalnog nivoa vrednosti. Posbena i po flori i fauni, sa dugonogim mrmoljakom, barskom kornjačom, ali i plivajuće resine, vodene perunike, omana, crvenog noćurka, kalužđarke, čička, mešinke i drugih zaštićenih vrsta. Takođe, ima 71 vrstu leptira i bogat riblji fond.
Nekada je bilo dugačko 1,5 kilometara, široko 200 metara i dubine 10 metara. Biljne vrste poput šaša, ali i mnoge druge trave i rastinje, proteklih godina su potpuno prekrile peskovitu plažu između Jovačke reke i najvećeg jezera i već osvajaju deo po deo vodene površine. Neprepoznatljive su staze koje su nekada do njega vodile, a ona manja jezera biljno ratsinje preti da uskoro pretvori u zabarene površine. Sa njima će polako nestajati i zaštićene biljne i životinjske vrste, ono što bi svaka iole ozbiljnija zemlja iskoristila u cilju promovisanja turističkih potencijala. Međutim, kao što smo već rekli, da bi se to sprečilo potrebna su velika ulaganja države, a pre svega da Jovačka jezera prepozna kao resurs koji se može iskoristiti i od koga se može profitirati. To što Ministrastvo trurizma i omladine već dve godine ne odobrava projekat, dovoljno govori o naporima države da razvije turizam na jugu, što i ne čudi, kada se pogleda dokle se sa razvojem istog stiglo na Vlasini. Da li će se i ovog puta sve završiti na obećanjima i političkim parolama, ostaje da se vidi.
Čitaoci koji žele da podrže rad našeg portala to mogu da učine uplatom na dinarski žiro-račun.
PODACI ZA UPLATU
Primalac: Portal Vesnik017, Sime Pogačarevića 12, Vladičin Han
Svrha upalte: donacija
Broj računa: 205-423569-81
A nama je potrebno a država da nešto uradi? Lokalna samouprava ne može bar da obezbedi da se pokosi trava i da jezera budu vidljiva? Šta su oni uradili sa „turističkim potencijalom“. Decenijama se bave peikupljanjem dokumentacije? Pa to je sramota, znači da će neko od zaposlenih da ode u penziju, a da ipak ne sakupi tu famoznu dokumentaciju? Dokumentaciju za šta? Da državi kažemo da imamo nešto zanimljivo, ali da smo nesposobni sa se brinemo o tome, pa da brigu preuzmu oni? Bez ljutnje, ali Srbija je prepuna mnogo lepših mesta o kojima takođe ne brine država. Jovačka jezera će da proguta vegetacija u narednih 20 godina i ona su simbol onoga što će da se desi i Hanu, a sve kao odraz potpune nesposobnosti.