Autor: Ljiljana Pavlović
Najveća prepreka za razvoj turizma na toj planini je nedostatak uređenih puteva. Direktor Centra za kulturu u Vladilinom Hanu, Časlav Mladenović, u čijem okrilju radi i Turistička organizacija, smatra da na ovoj planini treba prevashodno razvijati seoski turizam, oživljavanjem sela.
Biser prirode na jugu Srbije, planina Kukavica sa svojim najvišim vrhom – Vlajnom na 1.452 metra nadmorske visine, mogao bi da bude turistička atrakcija ovog dela zemlje. Međutim, iako su doneti strateški dokumenti za razvoj turizma, od planova se nije odmaklo dalje. Ovaj netaknuti deo prirode, gde u krugu od 30 kilometra ne postoji ni jedna fabrika, samo je mesto za povremeni odmor retkih izletnika i posete lovaca.
Nalazi na na nešto manje od 20 kilometara od Vladičinog Hana. Ovaj, svi će reći, veliki turistički potencijal smešten je između grada, Leskovca i opštine Vladičin Han. Sa juga i severa je obavijaju reke Južna Morava i Vučjanka, na istoku se nadovezuje na Grdeličku klisuru, a na severu na leskovačku kotlinu.
Kukavica je bogata životinjskim i biljnim svetom i izvorima vode. Kao područje bogato krupnom divljači – dviljim svinjama, vukovima, srnama i sitnom – lisicama, zečevima, jazavcima, fazanima i dr. predstavlja izuzetan potencijal i za razvoj lovnog turizma. Poslednjih godina nije retkost da ljudi viđaju i medvede, za koje se još uvek ne zna da li se tokom leta tu nađu u prolazu, ili polako naseljavaju ovaj deo, gde kilometrima uonaokolo nema tragova ljudskog života. Bogati biljni svet od vekovnih šuma bukve, gde raste posebna vrsta – zlatna bukva, manjim delom četionarskih, preko lekovitog bilja, do šumskih plodova – pečuraka, divlje maline i kupine dobar su razlog za posete izletnika. Na Kukavici postoji i autohtona vrsta krompira, goljak.
Najveća prepreka za razvoj turizma na toj planini je nedostatak uređenih puteva. Direktor Centra za kulturu u Vladilinom Hanu, Časlav Mladenović, u čijem okrilju radi i Turistička organizacija, smatra da na ovoj planini treba prevashodno razvijati seoski turizam, oživljavanjem sela.
„Kada govorimo o razvoju turizma na Kukakvici , ključne su dve stvari. Najpre, potrebna je infrastuktura, treba napraviti puteve i doći do tih destinaciji na planini koji su izuzetno lepi. Drugo, razvijati ne visoki turizam, već seoski, preko seoskih gazdinstava. Tu imamo osnovni problem što trebamo vratiti na tim prostorima određene ljude, vratiti život u sela koja su opustela i na taj način probati da tu lepotu kroz seoska tiristička domaćinstva, prikažemo nekome ko je zainteresovan,“ kaže Mladenović.
Da bi se to uradilo, potrebna je pomoć države. Planom Detaljne regulacije turističke zone od pre osam godina zacrtan je razvoj izletničkog, rekreativnog i lovnog turizma. Ambicioznim planovima predviđena je izgradnja kompletne infrastruklture, od putne, vodovodne do kanalizacione, proširenje smeštajnih kapaciteta, izgradnje sportskih terena, trim staza itd. ali i heliodroma. Na Kukavici se nekada raspolagalo sa 85 ležajeva. Međutim, godinama unazad ni jedan od dva objekta, Planinarski i Lovački dom, kojima upravljaju Srbija šume, nije na raspolaganju eventualnim posetiocima , a još manje u okolnim selima, gde u nekima više nema stanovnika.
Čitaoci koji žele da podrže rad našeg portala to mogu da učine uplatom na dinarski žiro-račun.
PODACI ZA UPLATU
Primalac: Portal Vesnik017, Sime Pogačarevića 12, Vladičin Han
Svrha upalte: donacija
Broj računa: 205-423569-81
„Evo mi hoćemo, ali ne možemo, treba nam pomoć države“. Opština ne može da uradi 15km seoskog puta od asflata koji već postoji pa do doma Preka voda? Nema potrebe da se lažemo. Svaki manastir do kog idu novokomponovani vernici je dobio put, ali u očima lokalnih političara je to neka vrsta indulgencije, da svevišnji zažmuri na njihove ostale poslove.
Kukavica je prelepa i želim joj da je se ne dohvate ovakvi graditelji. Svako ko voli planinu do nje može da dođe i sad, bilo kojim kolima, biciklom ili pešaka. Svi koji bi da dođu na brzinu kolima, da odvrnu blutut zvučnik, iznesu gajbu piva i da raspale roštilj (a da onda sve đubre ostave za sobom) bolje da ne dolaze.