Autor: Ljiljana Pavlović
Prvomajska efuorija je za nama. Retki će ga pamtiti po prazničnom putovanju na nekoj od egzotičnih destinacija po azurnoj obali, čuvenim znamenitostima Italije, Beča, Budimpešte, više njih po Ohridu, Solunu ili Travniku, Višegradu, Mostaru, nekoj banji u Srbiji. Mnogi po Vlasini i okolnim izletištima do džepske reke, jelašnike, a neki po dedovini. Ima i onih kojima je i ovaj dan bio samo još jedan u nizu, proveden u krugu porodice, uz skromnu trpezu, svesni da nam je uz „čestitku“ za praznik rada došlo i poskupljenje struje i gasa, razmišljajući koliko ćemo i sve ostalo skuplje plaćati…
Mirisao je i ovaj 1. maj na roštilj, za jagnjetinu će se pričekati do Đurđevdana, dok se mnogi još prisećaju mirisa uskršnje prasetine. Do konačnog otrežnjenja od slavljeničkog raspoloženja preostaje nam samo još jedan praznik, a onda ćemo imati dovoljno vremena da istrežnjeni, pređemo na dijetu, podvučemo crtu i iskalkulišemo čekove bez pokrića. I pre nego stignu na naplatu, stići će nam i novo povećanje cena struje, ali tada će već početi i nova svečarska sezona – već od Mitrovdana, kada se sluge otpuštaju kući.
Sve u svemu, kako kažu neki mediji, dok je nama praznik rada mirisao na ćumur i pivo, „začinjen“ trubačima, mnogima u Evropi je mirisao na suzavac, „začinjen“ pendrekom. Recimo u Frnacuksoj, gde se sindikati bore za prava radnika i minimalna zarada, prema Evrostatu, iznosi 2.000 evra.
Foto: pixabay
Čitaoci koji žele da podrže rad našeg portala to mogu da učine uplatom na dinarski žiro-račun.
PODACI ZA UPLATU
Primalac: Portal Vesnik017, Sime Pogačarevića 12, Vladičin Han
Svrha upalte: donacija
Broj računa: 205-423569-81