Od poznatih građevinara do malinara

Zimski period za mnoge voćare predstavlja period odmora, ali za uzgajivače maline je najpovoljniji za podizanje novih zasada. Stručnjaci kažu da je taj posao najbolje obaviti od oktobra ili novembra, pa sve do aprila, u danima kada nema mrazeva. Kako je ove zime uglavnom dnevna temperatura vazduha iznad nule, mnogi malinari koriste priliku da polako povećavaju količine pod ovim voćem.

I Dragan Ristić iz brdsko-planinskog sela Manjak, na oko 20 kilometara od Vladičinog Hana, najveći proizvođač „crvenog zlata“ ne samo u toj  opštini već i Pčinjskom okrugu, ima u planu proširenje zasada. Trenutno ima ukupno četiri hektara. Najviše je pod vilametom i mikerom a od ukupne površine nova sorta, fertodi zamatos, zauzima 1,2 hektara. A Ristići su ovim poslom počeli da se bave pre 38 godina, u vreme kada je većina podizala višnjike.

Dragan Ristić

„Hteo sam da da iskoristim povoljne prirodne uslove našeg kraja sa nadmorskom visinom od 600 do 1.000 metara, bogatstvo kraja vodom i uopšte jednu netaknutu ekološku sredinu. Zasadili smo malinu onda kada je niko ovde nije uzgajao. Počeli smo 1983. godine, sa 10 ari,“ kaže Ristić.

U to vreme malinarstvo mu je bio hobi, pored posla trgovca u prodavnici u Manjaku. Međutim, kako je u vreme trancizije, kao i mnogi, ostao bez posla, malinarstvo je preraslo u porodični posao. Uložili su mnogo novca i rada  u proširenje posla a od opštine Vladičin Han  pre par godina dobili su 33.000 sadnica, kada si ljudi masovno počeli da gaje ovo voće.  Međutim, u narednim godinama došlo je do naglog pada otkupne cene, pa su mnogi malinjake raskrčili. Opstali su samo najuporniji i to uz velike gubitke, ne mogavši da nadoknade uloženo. Lanjska godina jedna je od retkih kada je kilogram maline bio i 350 dinara, za oko 150 dinara više nego 2020. U nekim krajevima, poput Arilja, malina se plaćala i više, ali malinari iz ovog kraja na tržište ne nastupaju udruženo pa se plasman svodi preko obližnjih manjih hladnjača, ili ko se kako snađe. Najava da će ove, ona dostići 600 ili čak 800 dianara, daje nadu mnogima.

Ristići imaju u planu da obnove stare zasade i proširenje sa novim sortama.

„Fertodi zamatos se jako dobro prilagodila ovom podneblju i sto se roda tiče, ali i prihrane i zaštite, kao i ostale vrste koje gajimo. Ova spada u visokorodne sorte i veoma je tražena u konditorskjoj industriji,“ kaže naš sagovornik.

Iako je najveći proizvođač maline u kraju, on još uvek nema protivgradnu zaštitu, niti hladnjaču. Za to su  potrebna ogromna ulaganja a, sa druge strane, država im ne nudi sigurnost kroz zagarantovanu cenu. Zbog toga Ristići zasade osiguravaju, kao bi barem delimično imali neku sigurnost. Retki su uzgajivači u hanskoj opštini koji imaju na svojim zasadima tu vrstu sigurnost i „igranje“ sa otkupnom cenom ih uglavnom koči da preduzmu taj korak, pa su im tokom leta oči „ uprte“ u nebo.

U Manjaku, selu sa oko 640 stanovnika prosečne starosti od 47 godina, ne postoji domaćinstvo koje ne poseduje barem 10 ari pod malinom. Za protekle dve decenije od poznatih  građevinara „prešli“ su u malinare. Mnogi su započeli tako što su, kao i Ristići, dobili sadni materijal od lokalne samuprave, u godinama kada se zbog neuspelih privatizacija ostajalo bez posla. Problem im je predstavljao loš put do sela Džep,  koje im je veza sa Vladičinim Hanom i Leskovcem. To im je otežavalo prevoz robe i nepovoljno uticalo na kvalitet maline, koja bi se zgmočila dok dođu do asfalta. Pre pet-šest godina opština je put asfaltirala u dužini od oko šest kilometara. Sada u selu postoje i tri hladnjače, ali i otkupljivači mogu lako da dođu do proizvođača.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.