Skandalozna odluka Udruženja penzionera o korišćenju kluba – da li smo svi mi građani Srbije?

Autor: Lj. P.

„Svi smo mi građani Srbije, bez obzira na kojoj se strani nalazili. Najviše za šta navijam je da pružimo jedni drugima ruku pomirenja, da se dogovore i na republičkom nivou. Jer budućnost pripada vama mladima, a budućnost možemo da imamo samo kroz dogovor,“ poučna je i milozvučna izjava, koju parafraziramo, Dragiše Đorđevića iz Vladičinog Hana sa jednog od nedavnih skupova podrške SNS-u, „blokadnih antiblokadera“, kako su dobili epitet u medijima, koji žele da „uče i rade i „svoju pristojnu Srbiju“, a koju je prenela TV „Vranjska plus“.

Đorđević, penzioner, čije se ime na lokalu vezuje za brojne političke opcije iz prethodnih perioda na poziciji, ali čvrsto za naprednjake od njihovog dolaska na vlast, čiji su neki od članova porodice usko povezani sa njima, a on među svojoj populaciji poznat kao veliki fan, lepo i poučno zbori mladima. Elem, kada su njegovi ispisnici, čiji je predstavnik kao predsednik jedinog udruženja penzionera u Vladičinom Hanu, narativ je sasvim drugačiji.

“ Shodno ovlašćenju koje imam kao predsednik Udruženja penzionera SO Vladičin Han izdajem obaveštenje osoblju i korisnicima kluba da prostorije udruženja mogu koristiti isključivo članovi udruženja, što je i stav Izvršnog odbora udruženja. Ko želi da se učlani u udruženje mora da podnese zahtev IO UP koji, kao izvršni organ Udruženja penzionera, razmatra podneti zahtev i odlučuje o prijemu u udruženje,“ obaveštenje je koje je Đorđević potpisao 3. septembra ove godine i koje je istaknuto na prostorijama istog.

Rad udruženje penzionera u Vladičinom Hanu, na čije čelo je kao sekretar istog nakon smrti predsednika Stojadina Stošića Šoleta došao Đorđević, finansira se iz opštinskog budžeta. To znači od novca poreskih obveznika ove opštine, a ne bilo kog rukovodstva, pa ni ovog udruženja. Dodatni prihodi su od članarine malobrojnog članstva, koje jedva da čini nekih10 odsto starije populacije, kao i od procenta koji dobijaju od osiguravajuće kuće za životno osiguranje svojih članova.

Stoga se mnogi penzioneri pitaju ko daje za pravo IO, kao i predsedniku UP da, posebno nakon onako dirljivog javnog poziva na jedinstvo, nekome stavljaju veto na korišćenje kluba u kome ionako obitava par njih i na osnovu kojih to kriterijuma će odlučivati koga će primitili u udruženje ili ne ? Kažu da se ovako što u dugoj istoriji njegovog postojanja nikada nije desilo. Pitaju da li će možda klub za najstarije, čiji rad finansiraju građani ove opštine, prerasti u neki elitni klub, poput privatnih, što penzionerski nije, pa će samo podobna „elita“ moći da kroči u njega? Da li će oni ne koji ga finansiraju, već određuju koliki će deo kolača javnih sredstava dobiti, reagovati na ovaj do sada nezabeleženi čin u bilo u kom sektoru koji, barem, nigde nije bio ovako transparentan, ili će kao i do sada, na brojna nezadovoljstva radom istog u prethodnom periodu, pa i prilikom nekih od izbora i reizbora, ostati gluvi i nemi? Neki se pitaju i da li je Udruženje penzionera njegova prćija i IO-a i pita li se javnost koja je svrha njegovog postojanja kada uduženje broji istorijaki minimum članstva i želi da dodatno ograniči broj novih? Za čije babe zdravlja? Javno ili lično, i je li to u korist ili na štetu najstarijih i onih koji ih finansiraju?