Srbovanje na hanski način – Dr Zoran Stanković od persone non grata, do dodele ulice

Autor; Lj. Pavlović

„Klasičan KGB sistem informisanja. Pusti se u provinciji grudva koja se polako, uz malu podršku velikih majstora igre, kotrlja do prestonice,“ piše novinar NIN-a o inicijativi na lokalnoj sednici Skupštine opštine Vladičin Han iz davne 2006. godine da se jedan od njenih najcenjenih građana, čuveni patolog, dr Zoran Stanković proglasi nepoželjnom osobom u opštini iz koje potiče. Čoveku, koga su mnogi potezali za rukav kada izgube ono najvrednije u životu – zdravlje, kada je, kažu, svesrdno pomagao. Predlog je potekao iz „kuhinje“ srpskih radikala, a povodom hapšenja Ratka Mladića.

„Većinom glasova Skupština opštine se ogradila od diskusije Predraga Iskrenovića i osudila njegov stav da se ministru odbrane Zoranu Stankoviću, tadašnjem ministru odbrane, onemogući pristup u rodnu opštinu zbog učešća u hapšenju Ratka Mladića,“ tog 21. februara 2006. godine je SO izdala saopštenje.

U njemu se odborničke grupe „Dr Caka”, SDP, DS, DHSS ograđuju i od izjave predsednika OOSRS, Slobodana Janjića date medijima, a povodom istog slučaja i „distanciraju od gore navedenih istupa i daju punu podršku u stručnom radu ministru odbrane dr Zoranu Stankoviću i on je uvek dobrodošao u svoj rodni grad.“

Skoro dve decenije posle, dolazi inicijativa Opštinskom veću Opštine Vladičin Han lokalnog SUBNOR-a i Udruženja Posebnih jedinica policije da se dr Zoranu Stankoviću u njegovom rodnom selu, Tegovištu „dodeli ulica“ koja će nositi njegovo ime. O njoj će nesumnjivo odlučivati, ako ne u odborničkim klupama, barem iz pozadine, i neki bivši radikali prevedni u srpske naprednjake, i, bez sumnje, prihvatiti predlog. Sada, ona mala grudva, ali iz prestonice ka provinciji, valja se polako… Selektuje Srbe, sa velikim „B“ i one koji su to manje, po nekim sopstvenim kriterijumima, a ne po tragovima koji su ostali zapisani u profesionalnim biografijama. Dr Zoranu Stankoviću, koji je, kako se kaže u istom tekstu NIN-a „mrtvima vraćao imena“ po nekadašnjim ratnim poprištima, ulicu će „dodeljivati“ „naslednici“ onih koji su hteli da mu zabrane pristup na porodično ognjište. Isti oni, koji i sada, kao i tada, osvedočene ratne zločince bez pogovora slede. No, to je potpuno u skladu sa revizijom prošlosti, koja se jedino u SrBa može prekrajati u skladu sa potrebama.