U hanskoj opštini godinama već ne postoji ni jedna farma krava

Kako se staračka domaćinstva u selima hanske opštine gase, tako, polako, ali sigurno, odumiru i ona. Barem 50 odsto brdsko-planinskih ostalo je sa desetak, a negde, i manje stanovnika. Sa umiranjem i to malo starijih, nestaje i govedarstvo u opštini Vladičin Han. Danas, ne postoji ni jedna farma krava. Retka su domaćinstva koja čuvaju više od par ili dva.

„Danas u našoj opštini ne postoji ni jedna farma krava. Prema evidenciji Veterinarske stanice „Neovet“ preostalo je još 550 grla. Pre 12 godina bilo ih je oko 3.500 a, ranije, oko 6.000. Sela su nekada bila puna, isplativost je postojala. Sve su ređi oni koji se odlučuju da se bave uzgojem ovih životinja. Sa ovakvom cenom hrane i otkupom mleka, svakom ko čuva kravu, treba da se dodeli nagrada. Postoje sela gde nema ni jedne,“ kaže Nenad Mitrović, direktor i vlasnik prve privatne Veterinarske stanice u toj opštini.

Ova ustanova postoji već 22 godine. Mitrović kaže, da su sve ostale ili radile u sklopu nekadašnjeg poljoprivrednog giganta „Delišes“ ili VS Vranje. Sve veterinarske stanice u Srbiji, veli on, imaju neposrednu saradnju sa lokalnim smoupravama po pitanju razvoja stočarstva.

„Međutim, u našoj opštini „Neovet“ u proteklih 10 godina nije pozvan ni na jedan sastank po pitanju razvoja stočarstva. U periodu kada sam bio predsednik opštine, od 2008. do 2012. godine, u saradnji sa resornim ministarstvom nabavljeno je 250 karava. Imali smo u planu da u narednoj fazi formiramo mlekrau, koja bi za pet godina raspolagala sa 1.000 muzara i preradu mleka za tržište Pčinjskog okruga. Ako može PKB sa uvoznim mlekom u prahu da prodaje jogurt i u selima, moglo je i hansko mleko da se prodaje, po jeftinijoj ceni a boljeg kvaliteta,“ kaže Mitrović, vlasnik VS „Neovet“.

Time bi se, smatra on, sprečilo iseljavanje seoskih domaćinstava, stvorile mogućnosti da i neki od mlađih ljudi ostanu na porodičnom imanju i od prodaje mleka obezbede siguran prihod. Međutim, kako stvari danas stoje, smatra, da se selo nikada više neće oporaviti.

Farma

Sa finansijskim krahom PK „Delišes“, prestala je da radi klanica, kao i mlekara. Znači, nestalo je mesto gde je bio siguran otkup mleka i mesa. Davno pre toga prestalo se sa kooperacijom, kada su ljudi dobijali besplatno grla i imali obavezu da kroz predaju mleka, ovom preduzeću da otplate krave. Nekada se radilo i u preduzeću i na selu. Tada je postojalo više farmi, još u ono vreme savremeno opremljenih, a „Delišes“ je obezbeđivao i opremu. Ostajalo se i u najudaljenijim mestima na kućnom pragu. Sa sve težim vremenima, mnogi su odlazili u veće gradove u potrazi za poslom, a stari umirali. Zatvarale su se porodične kuće i prodavalo i ono malo stoke što je preostalo, za bagatelu nakupcima, pošto više nije imao ko da brine o njoj a nije bilo ni moguće ostati na selu i živeti samo od poljoprivrede.

Poslednjih godina pojavilo se par uzgajivača koza i ovaca, pretežno zahvaljujući nekim donacijama države ili stranih organizacija.

„Imamo 150 registrovanih koza i 240 ovaca. Najveće stado ovaca je u Kacapunu, ali se vlasnik već godinama bori da opstane a posebno u vreme i nakon korone,“ iznosi Mitrović.

Ovce na Mitrovićevom gazdinstvu

Fotografije koje nam je pozjamio iz privatne arhive, nažalost, ne potiču iz hanske opštine već iz surduličkog sela, Masurica. U našoj opštini, u govedarstvu značajno mesto zauzima jedan uzgajivač iz Kunova, koji se bavi uzgojem bikova.

Da će ova grana stočarstva teško da se oporavi, svedoči i podatak da je proteklih godina i zbog niske otkupne cene mleka kao i subvencija, bilo jako malo zaiteresovanih za učešće na opštinskom kokursu za subvencije za nabvaku kvalitetnih grla steonih krava, uz obavezu da ih ne otuđe u periodu od par godina, već su se češće opredeljivali za voćarstvo. O tome je svojevremeno govorio i Branislav Tošić, takođe veterinar, bivši predsednik opštine, ali i pomoćnik predsednika opštine zadužen za poljoprivredu. Ove godine, u konkursu nabvaka junica nije ni predviđena.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.