Ukrajinka Hana postala prava Hančanka

Poznanstvo sa fb-a jednog Srbina i Ukrajinke preraslo u veliku ljubav za samo četiri meseca. Hana prešla hiljade kilometara i svila poodično gnezdo sa Stojanom Miloševićem, u Dekutincu, selu u opštini Vladičin Han.

Hana Milošević, Ukrajinka već pet godina živi u selu Dekutincu, u opštini Vladičin Han. Iz Ukrajine ju je u Srbiju dovela ljubav prema Stojanu, sada suprugu. Hiljade kilometara nisu ih sprečili da poznanstvo sa fejsbuka preraste u pravu ljubav.

„Upoznali smo se preko fb u maju 2017. godine. Za samo četiri meseca ona je došla u Srbiju, na moj poziv, i od septembra te godine, mi smo nerazdvojni,“ kaže Stojan Milošević iz Dekutinca, Hanin suprug.

Hančani ih stalno viđaju zajedno. Kod zanatskog centra u Vladičinom Hanu često prodaju voće i povrće. Svakog petka su i na pijaci. Pored poljoprivrednih poroizvoda, Hana prodaje i ručne radove. Tu su ručno rađeni prsluci, haljine, džemperi, torbe, vunene čarape, a najveću pažnju prolaznika i kupca privlače dečje popkice. Posebne – rađene u obliku omiljenih životinja.

„Kada sam došla u Dekutince, rodno selo mog supruga, slobodno vreme između poslova u kući i na imanju, prekraćivala sam izradom ručnih radova. Modele sam nalazila na internetu i sama dodavala detalje, da budu što lepši i zanimljiviji. Materijal takođe kupujem preko interneta, naročito vunu, koja se ovde teže nalazi,“ pričan nam Hana, na srpskom, ubacujući dosta i ukrajinskih reči, ali se ipak lepo razumemo.

Stojan kaže da sve sami rade, jer sami i žive, na šta Hana veselo ubacuje – sve pomalo radimo.

U februaru ona počne sa proizvodnjom rasada povrća za plastenike. Već od marta-aprila Stojan u inkubatoru izleže piliće, koje prodaje po narudžbini. Pokazuje nam kutiju pored nogu i kaže, evo sada baš čekamo kupca da dođe po njih. Ovo dvoje vrednih ljudi gaje i zečeve, imaju jednu svinju…

„Svake godine smo imali po dve-tri krmače koje su se prasile. Sada imamo samo jednu, hrana je mnogo poskupela i ne znamo da li ćemo i nju da čuvamo,“ kaže on.

Svaku reč budno prati Hana. Vesela, komunikativna, često ubacuje po koju rečenicu. Baš takvu, zavolela ju je Stojanova familija i prijatelji, prihvatili je kao svoju, a i ona njih. Kaže da se vrlo brzo navikla na mentalitet i običaje. Brzo je i jezik savladala. Ne mora ni da kaže, po osmehu je očigledno da joj pored Stojana ništa nije teško, kada imaju ljubavi i sloge.

„Došla sam iz okoline grada Ivano-Frankovsk. Živela sam na selu, tako da mi ni jedan posao ovde nije stran i težak. Imam i slobodnog vremena i tako sam počela da pletem popkice. Kada su se parovi veselih životinjica nakupili, počeli smo da donosimo na pijacu. Roditelje, a posebno decu, privlače vesele boje i likovi životinja. Prodaja dobro ide pa sam počela da pletem i druge odevne predmete,“ priča nam ova vesela žena.

Nedavno je učestvovala na Sajmu inovacionog ženskog preduzetništva u Vranju. Nije se sama prijavila, već je dobila poziv, što znači da su mnogi primetili njene rukotvorine. Kaže nam da je odlično prošla, jer je izložba bila prodajna. Njeni ručni radovi privukli su mnogi kupaca i posetilaca, pa je Hana pozvana da narednog petka učestvuje i na sajmu u Severnoj Makedoniji, u Kumanovu. Ona namerava da nastavi da se bavi ručnim radovima i ima u planu da svoj talenat i umeće i dalje razvija. U tome će svakako imati podršku i supruga, kome nije teško da joj pritekne u pomoć u svakodnevnim obavezama, kako bi imala vremena i za svoj hobi koji će, nadaju se, prearsti u neki ozbiljniji posao.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.