Vodič za registrovanje destilerije

  Čitaoci pišu                                   

  Autor: dipl. ing. Saša Šormaz

Gajenje voća na našem terenu ima dugu tradiciju. Nekada se od uzgoja voća i prodaje moglo zaraditi, što danas nije slučaj. Skupi inputi proizvodnje, niska otkupna cena voća primorala je naše voćare da svoje proizvode u većini slučajeva prerade u sokove, džemove i naravno rakiju. Da li se od hobija može napraviti biznis.?

Kad pomislimo na jedan pogon za proizvodnju rakije odmah nam se javi slika sa jednog postrojenja sa destilacionim aparatom, potom niz tankova, podrum pun hrastovih buradi, potom laboratorija, salon za punjenje i sl. U realnosti to uopšte ne mora izgledati tako.  Destilacioni aparat odnosno kazan za rakiju nije uopšte potreban da bi ste se bavili proizvodnjm rakije. Jednostavno rakiju možete otkupiti kao polu proizvod, kupažirati i potom puniti pod svojom etiketom. Za sve to vam je potrebno nekoliko cisterni . Šta je sa tehnologom? Za razliku od predhodnog Zakona o alkoholnim pićima iz 2009. godine, tehnolog, gledano sa pravne strane, nije ni potreban. Sa logičke, ukoliko smatrate da vam stručna pomoć oko proizvodnje nije potrbna, zašto bi je plaćali?.

Procedura za registraciju obuhvata nekoliko faza.  Prva je registrovanje pravnog lica tj. firme u APR-u u vidu d.o.o ili preduzetnika. Po završetku registrscije nadležnom Ministarstu poljoprivrede se podnosi zahtev za upis u Registar proizvođača alkoholnih pića. Nakon perioda od dve do tri nedelje dobija se rešenje o upisu u Registar, međutim, to ne znači da se dobija saglasnost za puštanje u promet proizvedene rakije. Rakija koja je spremna za promet najpre se mora prijaviti Poreskoj upravi koja vodi svoj Registar alkoholnih pića u koji upisuje nove proizvođale. Nakon dobijanja Rešenja od strane Poreske uprave proizvođač rakije dostavlja i popunjenu izjavu o kapacitetu proizvodnje, obimu proizvodnje za period od šest meseci, poreskoj inspekciji, koja po dobijanju izjave izlazi na teren  u cilju provere činjeničnog stanja.

Na kraju sledi faza dobijanja akciznih markica koje  su važne za promet rakije na tržištu. Za to je zaduženo Ministarstvo finansija, sektor akciznih markica. Štampanje jedne markice je oko jednog dinara tako da ukupna suma neće predstavljati neki veliki izdatak. Ako se uzme u obzir činjenica da je Ministarstvo poljoprivrede prošle godine izdvojilo 12 miliona dinara subvencija za pokretanje novih destilerija, možda je pravo vreme da se naši voćari opredele za ovaj naćin prerade svoga voća.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.