Zadusnice se bliže, haos na groblju

Komentar

Autor: Lj. Pavlović

Odlazak na gradsko groblje u Prekodolcu, kod Vladičinog Hana, u poslednje vreme se graniči sa odlaskom na neprijateljsku teritoriju. Nikada ne znate šta ćete zateći na porodičnoj parceli, ali kraj nje, izvesno, gomile tuđeg đubreta.

Vlasnici uoči Zadušnica ili velikih praznika moraju sami da čiste i okolo, jer se još uvek pod velom tajni drži ko je odgovoran za održavanje istog, a da se nadležnost ne odnosi samo na naplatu. Kada je naplata u pitanju, tu su jasne granice podvučene, do te mere da pokop pokojnika neće biti moguć, dok ne izmirite godišnji namet za tzv. „obnovu ugovora“ i onda dok desetogodišnji zakup traje. Parcele na starom delu groblja u zakup daje Crkvena opština Vladičin Han, dok je na novom u delokurugu Komunalnog preduzeća. Na starom navedono preduzeće obavlja i ukop, izradu cokle. Po nadležnosti i održavanje staza?

Po ko zna koji put se postavlja pitanje, ko je dužan da se stara i o čistoći tog svetog mesta, kada već o uređenju nema reči? Ko je odgovoran, osim samih vinovnika, što iza tuđih parcela, na svakih desetak metara, niču mini-deponije prilikom čišćenja, kada po pravilu smeće sa svojih parcela bace do „komšija“? Gradskoj čistoći je olakšano pomeranjem kontejnera kraj parkinga na groblju, niže, ka naselju, koje većina posetilaca sada zaobilazi, ali smo zauzvrat dobili deponije po rubovima groblja. Ko je odgovoran što deca iz romskog naselja opsedaju groblje u potrazi za hranom, šetaju napušteni psi, ali, kako svedoče neki naši sugrađani, groblje je i mesto za neka druga okupljanja – pijančenja, sastanaka ljubavnih parova, kao da ne postoji adekvatnije mesto za to.

Pobuna jednog broja žitelja naselja Trač zbog proširenja gradskog groblja ka mostu „Vrla“ brzo je utihnula, a iznad njihovih domova, na ledini ono se već se širi. Od plana koji im je predstavljen, sa zelenim pojasom između groblja i kuća, za sada nema ništa, sem trnjaka koji će uskoro sam formirati „zeleni pojas“. Puteljak kao i na susednom delu, nasipa se nečim i improvizuje uređenje. Nema obećane česme, pored one jedine kod crkve, nema parkinga, nema ograde… O čuvaru ili video nadzoru koji inače, na zaprepašćenje nekih građana ima crkva, oni koji se susreću sa sve učestalijim skrnavljenjem grobova svojih najmilijih, samo mogu da maštaju. Jedino još nisu doživeli lomljenje spomenika, ali tempo nemorala i neodgovornosti kojim idemo, garantuje da nismo daleko ni od toga.

U subotu su Zadušnice, kada se okuplja familija da poseti večne kuće svojih najdražih koji više nisu sa njima. Dan za molitvu, sećanje na pretke kada očekujete ako ne dostijanstvo, ono barem mir, mnogima se pretvara u mučnu scenu bavljenja prosjacima, Romima, ali ima i „naših“. Mada ređe, sa svežnjem sveća ispod ruke i prividom saučešća. Neki od njih su taj sveti dan komercijalizovali angažovanjem cele porodice – od najmlađih do najstarijih, koji u kolonama prešpartavaju groblje po više puta i nemojte se iznenaditi da vam neki nazovu i srećan dan. Još dok niste uspeli da se raspakujete i pripalite sveće. Najpre traže samo hranu, ne libe dobre kapljice, cigarete,a u zadnjem krugu i novac. Onda i ne čudi što nekima griblje na Zadušnice dođe i kao poprište podele plena, pred očima crkve, a ređe policije, koja nestane sa saobraćajnom gužvom. Onda sami probiraju hranu, tamo gde je ostavljena, a za sobom ostavljaju haos. Kada se sve završi, ne samo u Prekodlcu, već i put Lepenice kreću kolone natovarene torbama, kesama pa čak neki i sa građevinskim kolicima, prepunih pomešane hrane koja će se pretvoriti u kašu dok stignu do odredišta.

Zadušnice i paganski običaj koji uporno negujemo iznošenjem hrane na groblju, za većinu predstavlja ipak čin dobročinstva podele iste sa sirotinjom. Međutim, ono što se zaista dešava na njemu, daleko je od toga i poprima razmere iznude i straha da vam neko ne polupa sve po parceli i ne ostavi lom, ukoliko mu ne pružite dovoljno. Ali haos biste ionako, bez obzira na samilost ka sirotinji, zatekli već čim okrenete leđa i još uvek niste izašli iz njihovog vidokruga. Tome svedoče oni koji ostanu za vama, u nedoumici da li da ulaze u verbalni sukob ne sa prosjacima već bezbožnicima, ili da jednostavno okrenu glavu i gledaju svoja posla, znajući da su oni sledeći, čim zamaknu.