Jedan odsto stanovnika Srbije ima sedam puta veći dohodak od ostalih 99

Prema podacima Eurostata iz 2022. i 2023. godine, stanovnici Srbije koji se nalaze u prvom decilu (664 hiljade stanovnika) u proseku godišnje po glavi imaju raspoloživo 2.000 evra, što je najmanje u analiziranim zemljama Evrope.Najniži slojevi stanovništva sa aspekta prihoda su Srbija, Crna Gora koje su najsiromašnije države Evrope.

Autor: redakcija Vesnik017

Decilna raspodela zarada – radnici razvrstani u 10 grupa po visini zarada, sa jednakim brojem zaposlenih u svakoj, u Srbiji za decembar 2025. godine pokazuje veliku nejednakost. Kako piše Nova ekonomija 10 odsto najslabije plaćenih prima do 63.483 dinara, dok je medijalna neto plata 90.819 dinara, a prosečna 109.925 dinara. U tom mesecu, više od 60 odsto radnika primilo je platu manju od prosečne, a prosečnu ili veću platu, preko 124.089 dinara, tek od osmog decila naviše.

„Medijalna zarada od 90.819 dinara pokazuje da polovina zaposlenih prima manje od tog iznosa. U decembru prošle godine prvi decil ili najniži čini isplaćena zarada do 63.483 dinara. Drugi – neto zarada do 68.755 dinara. Treći -neto zarada do 72.120 dinara. Četvrti – neto zarada do 80.317, dok je 10. decil zarada od oko 185.000 dinara i više,“ navodi. Nova Ekonomija, ističući da zaposleni u prva četiri decila ili 40 odsto radnika primaju plate koje su značajno niže od proseka.

Da statistika i prosečna plata često daju iskrivljenu sliku usled visokih primanja manjeg broja zaposlenih za Novu Ekonomiju potvrđuje i Pavle Medić iz Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) navodeći da upravo decembarska prosečna zarada predstavlja loš pokazatelj blagostanja građana iz najmanje dva razloga.

„Prvi je to što se u decembru tipično isplaćuju bonusi za prethodnu godinu, poput 13. zarade, novogodišnjih bonusa, različitih nagrada povezanih sa poslovanjem preduzeća i slično. Dakle, decembarska zarada najviša je ne samo u toku cele godine, već je tipično i nekoliko procenata viša u odnosu na januar naredne godine“, navodi on.

Drugi razlog za to je što prosečna zarada nije najbolji samostalni pokazatelj blagostanja zaposlenih.

„Prosečna neto zarada u decembru 2025. bila je 124.089 dinara, a medijalna 90.819, što znači da je tipična zarada zaposlenih u Srbiji mnogo niža od one kojom vlast maše. Kada se pogleda raspodela zarada po decilima, može se zaključiti da do te prosečne zarade od 124.089 dinara dobacuje tek oko četvrtine zaposlenih, dok više od polovine zarađuje manje od pomenutih 90.819 dinara“, kaže Medić za Novu ekonomiju.

O ekonomskoj nejednakosti govore podaci o prosečnoj potrošačkoj korpi i koliko broj stanovništva je može priuštiti.

„Prema poslednjim objavljenim podacima za avgust 2025. godine, imajući u vidu da inflacija do tada nije bila velika, može se zaključiti da prosečnu korpu ne može da pokrije čak 65 odsto zaposlenih, dok najslabije plaćenih 30 odsto zaposlenih tipično pokriva minimalnu potrošačku korpu ili tek do 20 odsto više od nje,“ rekao Medić za Novu Ekonomiju dodajući da katkoročno bolji položaj zaposlenih koji imaju minimalac ili su blizu tog iznosa je vidljiv u mesecima korekcije minimalne zarade, ali inflacija taj efekat relativno brzo istopi. On je naveo podatak za 2024. godinu, da bi čak 34 odsto stanovništva imalo problem da se suoči sa iznenadnim troškom od 26.500 dinara, u a prošloj i tekućoj godini, da nemamo preterano veliki razlog da verujemo da je situacija značajno bolja.

„Prema podacima SILC-a (Survey on Income and Living Conditions), 20 odsto građana Srbije nalazi se u riziku od siromaštva U kojim sektorima su zaposleni koji su premašili prosečnu platu?.Jedini koji su bili blizu ovog proseka su zaposleni u sektoru poslovanja nekretninama (123.252), dok su zaposleni u sektoru rudarstva primili platu iznad prosečne – 147.828 dinara u decembru, a oni u sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom i parom 141.762 dinara.“

Iznad proseka su i zsposleni u sektoru informisanja i komunikacija u finansijskim delatnostima i osiguranju oni koji se bave stručnim, naučnim i tehničkim delatnostima, dok su radnici u svim ostalim sektorima nili ispod republičkog proseka primanja.

Ekonomista Dragovan Milićević za Novu Ekonomiju podseća u kojoj je poziciji Srbija naspram drugih zemalja Evrope kada je u pitanju raspoloživa potrošnja.

„Prema podacima Eurostata iz 2022. i 2023. godine, stanovnici Srbije koji se nalaze u prvom decilu (664 hiljade stanovnika) u proseku godišnje po glavi imaju raspoloživo 2.000 evra, što je najmanje u analiziranim zemljama Evrope.Najniži slojevi stanovništva sa aspekta prihoda su Srbija, Crna Gora koje su najsiromašnije države Evrope. Rumunija je blizu, ali je u nekim segmentima značajno iznad Srbije. Puni smisao računice je odnos jedan odsto najbogatijih stanovnika (64.412) koji imaju 2,4 milijarde evra raspoloživog ekvivalentnog dohotka i ostalih 99 odsto stanovnika (6.574.788) koji prisvajaju 35,7 milijardi.“

U Srbiji 99 odsto stanovnika ima 5.429 evra godišnji dohodak, dok jedan odsto stanovnika ima 36.185 ekvivalentnog dohotka po stanovniku. Ekvivaletni dohodak je ukupan dohodak domaćinstva podeljen sa brojem članova kojim se meri životni standard.

„Drugim rečima jedan odsto stanovnika Srbije ima sedam puta veći dohodak od ostalih 99 odsto gledano po glavi uslovnog dohotka. Srbija zbog kasnijeg objavljivanja ankete o potrošnji i dohotku nema još podatke za 2023 godinu, ali teško je pretpostaviti da može doći do značajnijh promena. Naravno da ova analiza treba da bude proširena ostalim segmentima raspodele pre svega cena osnovnih životnih namirnica u Srbiji i ostatku Evrope“, naglašava ovaj ekonomista.Dodaje i da su cene hrane i pića u Srbiji na čak 94 odsto nivoa prosečnih cena u zemljama Evropske unije, što kako kaže, dodatno govori o stepenu siromaštva većeg dela stanovnika Srbije u odnosu na prosek EU.„Takođe i rast dohotka po decilima u prethodnim godinama nije rezultat rasta ekonomije Srbije već stagnacije kursa evra, zatim rasta inflacije i prilagođavanja zarada inflaciji čime su zarade rasle u evrima, a kupovna snaga ostajala ista ili blago padala“, prenosi Nova ekonomija.

Ilustracija: pixabay