Nije problem u kapi, već onome pod kapom

Muči me, pitam i tražim odgovore jer i Knauf, i ovi „naši“ paćenici rade u istom sistemu, pod istim nebom, sve izražavaju istim mernim jedinicama… pa ipak.

KOMENTAR

Autor: Radoman Irić

Rukovodstvo surduličke fabrike Knauf Insulatio poslednje srede imalo svoj redovan godišnji susret s novinarima.

Kako javnost manje-više zna o rezultatima poslovanja ove kompanije, hoću u nekoliko rečenica čitaocima da predočim neke činjenice koje su nama prilično daleke i nepoznate.

Lične impresije sa te press konferencije podeliću u nekoliko utisaka sa željom da ovaj model, koliko je moguće više približim pre svega domaćim firmama i njihovim rukovodiocima.

Evropski duh organizacije i rada u Knaufu počinje od ulazne kapije, pa će zato i moja priča početi sa te pozicije.

PRVO: U Knauf mogu da uđu samo najavljeni koje je sistem registrovao, ali tako što ih od kapije do odredišta , vode službena lica. Tako je i sa novinarima.

DRUGO: Sistem organizacije rada postavljen je tako da u krugu kompanije, hodnicima, poslovnim prostorijama… nema „šetača pantalona“.

TREĆE: U Sali za sastanke situacija opuštena – direktor sa pet najbližih saradnika, svako na svoj način, šalama i upadicama, prave situaciju opuštenom.

ČETVRTO: Obraćanje novinarima, uz „pawell point“ prezentaciju, teklo je kao na filmskoj traci. Niko nije govorio više od pet minuta.
Marija Ilić glavna menadžerka kaže da za ovaj susret nema nekih velikih razloga, već više malih povoda za razgovor;
Branislav Ppović, generalni direktor, nije držao govore, već je u unekoliko rečenica podsetio na globalne rezultate i ciljeve fabrike;
Miloš Ristić je pobrojio rezultate na planu bezbednosti i zaštite zaposlenih, s akcentom na prvorazredni zadatak – zaštitu životne sredine;
Stefan Kostić, tehnički direktor je objasnio kojim stalnim inovacijama i ulaganjima u novu opremu, fabrika kontinuirani povećava proizvodnju;
Marina Stanković „suvim“ podacima i brojkama objašnjava kako je kategorija održivosti, jedan od ključnih elemenata razvoja fabrike;
Marijana Kitanović iz vizure Sektora za ljudske resurse, objasnila je značaj i kapacitete svakog zaposlenog u ostvarivanju ciljeva proizvodnje.

PETO: … the end. Za pola sata sve je bilo gotovo. Pregršt podataka, činjenica, pokazatelja, a niko od njih nije čitao nešto što je prethodno napisao.

ŠESTO: Izuzimajući direktora Popovića koji „kvari prosek“, niko u ovoj ekipi stručnjaka nema 45 godina. Kakva snaga, kakav potencijal.

SEDMO: Svi izloženi pokazatelji, svi parametri, su značajno, neki i enormno veći u odnosu na iste iz prethodnog perioda.

OSMO: Novinarima je bilo sve na dohvat ruke, sve transparentno. Nema ni objektivnih ni subjektivnih slabosti. Kao u bajci, ni vuka ni crvenkape.

DEVETO: Napokon, u ovim podacima je i odgovor na pitanje zašto u Knaufu i sličnim kompanijama može sve, a u našim „srpskim“ firmama zapinje na svakom koraku? Zašto se naši rukovodioci, bilo da je u pitanju javni ili privatni sektor, često ponašaju kao da su na čelu neke piljarske radnje ili neke krčme u nedođiji.

Muči me, pitam i tražim odgovore jer i Knauf, i ovi „naši“ paćenici rade u istom sistemu, pod istim nebom, sve izražavaju istim mernim jedinicama… pa ipak.

Po ko zna koji put nameću nam se razlozi koje smo već davno prepoznali: nije problem u kapi, već onome pod kapom.

Ali, majkoviću kako to da objasnimo nekim usijanim glavama, kada one sve znaju, a njihov IQ je manji od broja cipela.

Obuke, seminari, radionice…taman posla. Za njih je to najveći stepen sramote i poniženja.

Učiti od Knaufa, od pametnih i moćnih, od onih koji su kod profesora koji se zove tržište, sve ispite savladali visokim ocenama, opet je sramota

Zato srpska ekonomija funkcioniše po principu „imaš robu, prodaš robu, ostane ti roba“!