Nigde, čini se, ne postoje tolerantniji pešaci nego u Vladičinom Hanu. Sa druge strane, retko gde netolerantnijih vozača. Svaka čast izuzecima, ima ih, ali veoma retko. Dok vozači žure i nemaju vremena da propuste pešake, oni uredno čekaju da vozila prođu da bi prešli ulicu. Naviknuti i na nepostojanje pešakih prelaza na najprometnijim ulicama, računaju da je bolje da sačekaju, nego da se utrkuju sa automobilima, koji često ne smanjujući brzinu i ne čekaju da ljudi pređu na drugu stranu trotoara, kao da je ulica samo njima namenjena.
